ISPOVEST ŽENE KOJU SU PODVODILI DEVER I JETRVA 25 GODINA: Naplaćivala od 30 do 100 evra, evo kako je SVE IZGLEDALO

Sitna žena (54), iako naizgled krhka i s tek nekoliko bora, ne odaje utisak na posao kojim se bavila gotovo čitavog života. Završila je samo osnovnu školu. Rano je ostala bez roditelja. Upoznala je mladića i zaljubila se u njega.

"On, njegov brat i bratova žena bavili su se podvođenjem. Bila sam mlada i jako zaljubljena i nisam imala pojma o životu. Ta žena učila me je kako da zaradim na svom telu. Iskreno, ne sećam se prve mušterije. Imala sam ih na hiljade i jedino što želim je da ih što pre zaboravim", nastavlja žena.

Ispričala je o teškom osećaju koji ju je pritiskao decenijama

"Tad, u početku, svake večeri sam izlazila na ulicu i osećala se kao da idem na vešanje. Nisam mrzela mušterije nego one koji su me na taj posao naterali. Iako, istina, niko me nije na to silio, ali ja nisam ni znala za drugo. Bila sam premlada i nisam razmišljala. Gotovo sav novac koji sam zaradila morala sam da dajem svojim svodnicima, tako da sam neretko ostajala gladna. Jedino čega sam imala na pretek bili su prezervativi", prisetila se i dodala kako su joj svodnici svakoga dana donosili pune pakete prezervativa.

"Nikad nisam volela se*s. Da jesam, onda bi mi to bio užitak i ne bih to mogla da radim za novac. Imala sam slobodu da biram s kojom mušterijom želim da idem u krevet, kao i da odbijem sve što mi se ne sviđa. Kod mene su mogli da dobiju samo običan se*s, bez perverzija, a prezervativ je bio obavezan. I nema ljubljenja. S poljupcem kao da bih mu dala i svoju dušu, a ovako je sve ostalo na nivou posla. Plaćao je moju uslugu i vreme. To vam je isto kao i taksisti. Stojite i čekate. Ponekad vam dođe više mušterija, a ponekad možete čekati celu noć a da se niko ne pojavi", objasnila je neimenovana žena.

Kao uličarka zavisila je o prostoru mušterija, pa su svedoci njenog posla neretko su bili kipovi i drveće u parkovima, poštanski sandučići u haustorima zgrada, piše Expreso.

"Najčešće su to ipak bili automobili ili hoteli. Nema hotela u kojem nisam bila u ovom gradu, i svi su me portiri znali", prepričala je.

Se*s je naplaćivala od 30 do 100 evra, zavisno o tome koliko joj se činilo da neko može da plati, te o tome je li reč o stalnoj mušteriji ili prolazniku.

"Većinom su ipak u pitanju bile stalne mušterije. Najdraži su mi bili oni koji su još u autu do hotela pričali šta će sve da mi rade, a onda, kad bismo konačno stigli, ja se još ne bih ni skinula do kraja, a oni su već bili gotovi", ispričala je.

To je, kako kaže, bio najlakše zarađen novac. Uvek su bili ljubazni i blagonakloni prema njoj, pa su znali da ostavljaju i više novca nego što je tražila.

"Bili su to često oženjeni muškarci, za koje sam se uvek pitala zašto dolaze k meni ako to što nudim mogu kod kuće da dobiju besplatno. U 25 godina imala sam samo dve-tri neugodnosti. Negde u vreme rata u Hrvatskoj došao mi je jedan. Obavili smo to u autu. A onda je izvukao pištolj, prislonio mi ga uz glavu i tražio da mu vratim novac. Nisam htela da mu pokažem da se bojim jer bi me tad sigurno ubio. Rekla sam mu da pazi šta radi jer imam ljude koji stoje iza mene. Vratila sam mu novac i izašla iz auta. Otišao je, a ja sam se, drhteći od straha, vratila kući", priseća se.

Ipak, najviše se bojala besnih supruga i ljubavnica.

Često je bila iza rešetaka

"Znalo je biti situacija da su muškarci naručili po dve-tri prostitutke i tad bih s kolegicama išla s mušterijom jer sam mislila da jedna drugoj možemo da čuvamo leđa. Međutim, u slučaju kad bi me samu pozvao, a da bude još drugih muškaraca ili žena, nikad nisam pristala da idem. Uvek sam se bojala tih drugih koje ne poznajem", nastavlja priču i dodaje kako je, kao i gotovo sve njene koleginice, bila česta gošća zatvora.

Policajci su je već poznavali, a kako je prostitucija prekršaj, često bi završila u pritvoru.

"Ujutro dođeš pred sudiju, da ti dva, tri, pet dana pritvora. Odeš, odležiš to i sutra si već opet na ulici", objašnjava dodajući kako je znala da zatvorsku sobu deli s još 15-ak prostitutki. Nema supruga ni dece, a kaže kako je za to ionako prekasno jer su joj zbog velike infekcije odstranili matericu i jajnike.

Na sreću, kaže, to je jedini suvenir koji je ponela kao uspomenu na bivši posao jer je uspela da iz istog izađe bez ikakvih bolesti i s gotovo svim zubima. Zubi su važni, veli, jer su ih njenim bivšim koleginicama izbili ili makroi ili mušterije.

Tad je u moj život iznenada ušao otac Dragutin Goričanec. Bilo je to 2010. Prišao mi je na ulici i rekao mi da ne moram da radim to što radim te da mi može pomoći da se izvučem. Znam za samo dve-tri žene koje su uspele da se izvuku. Druge su ili još u poslu, rade za kretene i daju im novac, ili su umrle, smrzle se na ulici... ili su ubijene. Shvatila sam da mi je blizu 50 godina, da mušterije radije biraju mlađe, a da je meni svega toga dosta. I odlučila sam da prestajem", rekla je.

Danas radi kao čistačica

"Srećna sam jer sam živa. Sad konačno imam normalan posao i ne mogu opisati kakav je osećaj živeti na ovakav način. Nisam mislila da će to ikad biti moguće. A sve to mogu zahvaliti svešteniku Goričancu", govori s osmehom na licu.

Njen skromno namešten dom čist je i uredan, a na stočiću u uglu stoji mali kip Device Marije. Na pitanje je li oduvek bila pobožna, odgovara:

"Moja duša je sve vreme bila čista. Prodavala sam telo i to je greh, ali to ne znači da nisam volela Boga. Mislim da sam bila manje ku*va od nekih današnjih cura koje to što sam ja naplaćivala rade besplatno. Ja sam barem znala zašto to radim..."

(Espreso/alo/Prenela P.V.)