pažnja
AKO VAM SE OVO DEŠAVA NA POSLU IMATE ŠANSE DA DOBIJETE SRČANI UDAR NA RADNOM MESTU: Evo koje grupe su NAJUGROŽENIJE
Naporan posao i dugotrajno radno vreme uz neadekvatan odmor, prisustvo hroničnih bolesti, kao što su dijabetes i visok krvni pritisak, polako i neumoljivo ruše zdravlje
Infarkt miokarda (srčani udar) jedan je od najčešćih uzroka smrti u Srbiji. Mnogo je faktora rizika koji mogu dovesti do kardiovaskularne bolesti i na kraju do srčanog udara, koji se označava kao iznenadni prekid dotoka krvi u srce zbog zapušenosti krvnih sudova trombom ili masnim naslagama.
Mobing, depresija, sagorevanje na poslu
Prekovremeno radno vreme, mobing, depresija, sagorevanje na poslu, uz pušenje, nedovoljnu fizičku aktivnost, brzu ishranu sa dosta masnoća i šećera, mogu dovesti i do infarkta na radnom mestu.
Naporan posao i dugotrajno radno vreme uz neadekvatan odmor, prisustvo hroničnih bolesti kao što su dijabetes i visok krvni pritisak, polako i neumoljivo ruše zdravlje. Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navodi kao faktore rizika izloženost određenim društvenim, organizacionim i radnim uslovima na poslu. Navodi se da se kod radno sposobnog stanovništva, 10 do 20 odsto smrtnih ishoda usled kardiovaskularnih bolesti može dovesti u vezu sa uslovima rada.
Faktori rizika
Kao najveći faktori rizika za infarkt na radnom mestu izdvaja se dugo radno vreme, više od 55 radnih sati nedeljno, smenski rad, noćne smene, visoki zahtevi posla, slaba kontrola uslova rada, nesigurno radno mesto to jest strah zaposlenih od otkaza.
Stručnjaci navode da neravnoteža između obaveza na poslu i porodice u bitnoj meri može da optereti zdravlje. Svemu doprinose i osećaj nepravednog tretmana na radnom mestu, nedostatak socijalne podrške, nedostupnost adekvatne zdravstvene nege i zaštite.
Mobing i moguće nasilje na radnom mestu, niski prihodi, težak fizički rad, izloženost prašini, izduvnim gasovima, hemikalijama, takođe dovode do kardiovaskularnih oštećenja.
Zaposleni koji su u povećanom riziku
Neke profesije su same po sebi veliko opterećenje za fizičko i psihičko zdravlje. Najveća opasnost od infarkta na radnom mestu i povreda moguća je među zaposlenima na mestu vozača kamiona na druge staze, kod policajaca i vatrogasaca, u rudnicima, kod radnika u pripremi hrane i pića, u građevini, na radnim mestima rukovodioca postrojenja, montažera, smatra CDC.
Kako da sprečimo infarkt na radnom mestu
Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti navodi da postoje ipak načini da se na zahtevnim radnim mestima dosta uradi na očuvanju zdravlja zaposlenih kako bi se sprečile teške bolesti i izostanci sa posla.
Infarkt i druge kardiovaskularne bolesti mogu se sprečiti kratkim pauzama od 5 do 10 minuta, odmor za zaposlene koji obavljaju teške fizičke poslove, fizička aktivnost za radnike koji veći deo dana sede. Poslodavcima se preporučuje da zaposlenima obezbede neki oblik zdravstvenih pregleda na poslu, da se zabrani pušenje na radnom mestu, a zaposlenima ponudi zdrava hrana u kafeterijama na radnom mestu.
Preporučuje se da se izvori stresa i umora kontrolišu putem organizacionog i kolektivnog pregovaranja kako bi se izbeglo prekovremeno radno vreme. Na poslodavce se apeluje da omoguće zaposlenima u slučaju bolesti bolovanje. Potrebno je raditi i na tome da se izbegnu česti nepotrebni izvori stresa usled loših međuljudskih odnosa koji dodatno opterećuju poslovne aktivnosti, ali i zdravlje svakog zaposlenog.
Bonus video:
(Espreso/Eklinika/Prenosi A.M.)