Groblje, Foto: Profimedia

potresno

"MAJKA JE NA SAMRTI PITALA SAMO JEDNO" Priča mladića i njegovog brata koji su ostali sami TERA SUZE NA OČI

Tužna ispovest mladića koji je posle smrti majke ostao sam sa mlađim bratom

Objavljeno: 18.05.2024. 12:18h

"Dok smo stajali na parkingu aerodroma, shvatio sam da svi odrasli polako kreću kući. Bilo je to početkom januara 2007. godine i upravo smo se vratili sa mamine sahrane. Gledao sam kako ujaci, ujne, stričevi i tetke odlaze do svojih automobila, a nas troje ostajemo - moja devojka Džejd (26), moj mlađi brat Deklen koji je tek napunio 16 i ja, njegov stariji brat i zakonski staratelj", započinje tada 26-godišnji mladić Najal Doerti.

Ovaj trenutak nije trebalo da bude iznenađenje. Njihova majka je bila bolesna već osam godina i u poslednjih 12 meseci uveliko je planirala šta će se dogoditi kada nje više ne bude. "Šta će biti sa Deklenom?", samo je pitala, a Najal joj je tiho i spremno odgovorio: "Paziću na njega".

Starija ženafoto: Profimedia

Počeo da živi sa bratom i njegovom devojkom

"Posle sahrane, svima koji su pitali, kao iz topa sam odgovarao: "Uselićemo se u maminu kuću na tri godine, dok Deklen ne završi srednju školu, zatim on može na fakultet, a mi ćemo se vratiti u London". Džejd i ja smo radili u muzičkoj industriji, ona kao menadžer, ja kao novinar. Upravo smo kupili svoj prvi stan u Londonu i počeli da gradimo život kakav smo želeli. Bili smo mladi i zabavljali se", piše Doerti za "Gardijan".

Međutim, stojeći na tom parkingu, kroz glavu su počele da mu prolaze posledice. Umesto života o kakvom je sanjao, uselili su se u maminu kuću u mirnoj slepoj ulici na periferiji Čelmsforda i radili sve što rade ljudi kada im se poveri 16-godišnje dete na čuvanje. Bezbrižna vremena su bila iza njih.

"Između mene i Deklena razlika je bila devet godina, ali uvek smo bili bliski i trudili se da zasmejavamo jedan drugog. Očeve nismo imali, moj je otišao kada sam imao šest meseci, a njegov još pre nego što se rodio. Deklen je bio nevaljalo dete, ali na simpatičan način, Denis Napast u pravom životu. Narednih nekoliko nedelja zavladao je mrak. Bilo je čudno živeti u maminoj kući, bez mame", piše Najal.

Kućafoto: Profimedia

Prodali kuću i preselili se svi za London

Putovanje do posla i nazad postala je svakodnevica, a Deklen zatečen što sada mora sam da vodi računa o svojim stvarima, samo u jedno je bio siguran - da nikada neće ostati gladan. Posle škole bi išao na večeru kod druga iz razreda, a zatim ponovo jeo kada Najal i Džejd dođu sa posla.

"Početkom februara, Džejd i ja smo se našli u našem stanu u Londonu i spremajući ga za izdavanje rekla mi je da moramo da porazgovaramo. Bio sam spreman da čujem da želi da raskinemo i smatrao sam to poštenom odlukom. Umesto toga, rekla mi je da je odluka koju sam doneo loša i da nećemo uspeti tri godine da živimo u Čelmsfordu. Trebalo je da prodamo maminu kuću i pronađemo stan u Londonu za nas troje, on bi nastavio da ide u školu, a mi da imamo život, smatrala je. To je nešto najhrabrije što sam video u svom životu, preseći nečiju tugu tek tako", priseća se Najal.

Tokom narednih nekoliko meseci, mrak se konačno povlačio, Stiglo je proleće i njih troje su poneseni Deklanovim školskim uspesima počeli da se osećaju potpunije. Priređivali su zabave za Deklana i njegovo društvo, sedeli za stolom i smejali se, čak bili toliko veseli da su jednom isprobavali majčine perike, koje je nosila kada joj je opala kosa zbog hemoterapije.

Završio fakultet, otvorio kafić i postao učitelj

"Iznajmili smo kontejner i započeli veliko spremanje, dok su komšije zabrinuto gledale kako bacamo keramičke tanjire, kao Frizbi. U avgustu 2007. smo se preselili, Džejd je već ušla u kombi za selidbe, kada smo Deklen i ja ostali sami. Pitao sam ga da li želi da se osvrne oko sebe i oprosti se od kuće. Odmahnuo je glavom i nastavili smo. Kada je mama bila bolesna, rekla mi je: "Ne brinem za tebe, ti imaš Džejd. Samo želim da poživim dovoljno dugo, dok Deklen ne završi školu, možda i fakultet". E pa, uspeli smo i to. Maturirao je sa odličnim ocenama i otišao na fakultet u Mančester. Na kraju je otvorio svoj kafić, a tokom izolacije uspeo i da se prekvalifikuje za učitelja. Džejd i ja sada živimo u sopstvenoj slepoj ulici u Eseksu i čekamo da se Deklen doseli u komšiluk. Stajao sam na tom parkingu i osećao kao da se svet ruši, ali i naučio da šta god da se desi, ipak moramo dalje. Mi smo to uspeli i znam da bi mama bila srećna da vidi da je sve ispalo baš kako treba", zaključuje Najal.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Prenela: J.N.)