BRITANSKA DOKTORKA ZAPREPASTILA SVET NOVIM UPOZORENJEM: Ova BOLEST nam stiže i RAZORNIJA JE OD KOVIDA

Pandemija kovida izgledaće minorno u poređenju s onim s čime se čovečanstvo suočava zbog sve većeg broja superbakterija otpornih na lekove, upozorila je prof. Sali Dejvis, posebna izaslanica Ujedinjenog Kraljevstva za antimikrobnu rezistenciju (AMR). Dejvis je izgubila svoje kumče pre dve godine zbog infekcije koja nije mogla da se leči.

Ugledna naučnica Dejvis sada upozorava na ono što bi moglo da se dogodi ako se svet ne uhvati u koštac s problemom u sledećoj deceniji, ističući da je ovo pitanje akutnije od klimatskih promena, prenosi tportal.hr.

Infekcije otporne na lekove već sada ubijaju najmanje 1,2 miliona ljudi godišnje.

“Čini se da ima puno ljudi s neizlečivim infekcijama. Morali bismo da izolujemo one koji nisu mogli da se izleče kako ne bismo zarazili svoje porodice i zajednice”, rekla je Dejvis, inače prva žena na čelu Triniti koledža u Kembridžu, piše Guardian.

AMR znači da se neke infekcije uzrokovane bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima više ne mogu lečiti dostupnim lekovima. Izloženost njima omogućuje im da razviju sposobnost rezistencije, a prekomerna upotreba lekova poput antibiotika ubrzava taj proces. Široko rasprostranjen otpor učinio bi veliki deo savremene medicine previše rizičnim, utičući na porođaje carskim rezom, intervencije protiv raka, transplantaciju organa…

Prošle nedelje UK je objavilo nacionalni akcioni plan o AMR, s obvezama smanjenja upotrebe antimikrobnih sredstava kod ljudi i životinja, jačanja nadzora infekcija otpornih na lekove i podsticanja industrije na razvoj novih lekova i vakcina. Ministarka zdravstva Maria Kolfild rekla je da su međunarodna saradnja i spremnost na globalne zdravstvene izazove poprimile neviđenu važnost.

Dejvis već više od deset godina upozorava na ovaj problem, ali još više otkako je umrlo njeno kumče, 38-godišnja Emili Hojl. Ona je imala cističnu fibrozu i dve transplantacije pluća pre nego što je zaražena bakterijom Mycobacterium abscessus, otpornom na lekove. Lekari su sve pokušali, rekla je Dejvis, dodajući da se šest meseci pre smrti znalo da će Emili verovatno umreti od toga.

“Imala je vrlo lepu smrt – bila je vrlo dostojanstvena, smejala se, šalila, olakšavala situaciju mužu, porodici, svima nama. Bila je vrlo posebna”, rekla je Dejvis, navodeći da joj je Emili dozvolila da širi njenu priču.

Ovaj problem trenutno je gorući u subsaharskoj Africi, gde se AMR-u pripisuje svaki peti smrtni slučaj kod dece mlađe od pet godina.

Katastrofa je povezana i s klimatskom krizom.

“Razmislite o poplavama, o kanalizaciji, razmislite o preseljenjima, o olujama i nedostatku čiste vode u slučaju suše – infekcije rastu”, pojasnila je Dejvis.

Postoje globalni napori da se smanji neodgovarajuća upotreba antibiotika, iako je pandemija kovida zaustavila napredak u mnogim od tih inicijativa. Poslednjih godina stvoreno je nekoliko novih antibiotika, a problem komplikuje i primena u poljoprivredi. Više od dve trećine antibiotika ide na domaće životinje, rekla je Dejvis, obično radi podsticanja rasta ili sprečavanja infekcija u pretrpanim, nehigijenskim uslovima.

Životinje i ljudi izlučuju do 80 odsto konzumiranih antibiotika, kontaminirajući okolinu. Fabrike koje proizvode antibiotike možda nisu u stanju da kontrolišu svoje otpadne vode, dopuštajući da velike količine uđu u vodovodne sisteme, kazala je Dejvis. Uprkos svemu, ona smatra da je čaša napola puna i s entuzijazmom raspravlja o projektima koji pronalaze drugačiji pristup. Na primer, veliki američki dobavljač peradi prestao je da koristi antibiotike, a razvoj genomike i veštačke inteligencije ponovno oživljava nauku o novim antibioticima.

Dejvis je članica UN mreže globalnih lidera za AMR. U septembru će UN održati sastanak na visokom nivou o tom pitanju, a grupa se zalaže za ostvarenje ciljeva do 2030. godine, uključujući smanjenje smrti od AMR širom sveta za 10 odsto i upotrebe antimikrobnih sredstava u poljoprivredi za najmanje 30 odsto.

(Espreso/Nova.rs /Prenela P.V.)