EVO KAKO DA DOĐETE DO MANASTIRA OSTROG: Sutra je veliki praznik, važne informacije za one koji putuju

Vernici sutra obeležavaju praznik Svetog Vasilija Ostroškog.

Za ovaj praznik vezuju se brojni običaji, a ukoliko sutra planirate put, pročitajte tekst do kraja.

Ostrog se sastoji od Gornjeg i Donjeg manastira. U Gornjem, posvećenom Vavedenju Presvete Bogorodice nalazi se isposnica u kojoj je poslednjih pet godina živeo sveti Vasilije Ostroški. Ta mala isposnica, koja sada čuva njegove mošti, izvorište je ljudske sreće i Božje ljubavi. Ko veruje, može da oseti koliko taj trenutak celivanja moštiju predstavlja živi kontakt sa svetiteljem svetim Vasilijem, koji leči, isceljuje i teši. Razgovarajući sa jednim od monaha iz manastira Ostrog, otkrivamo zašto se osećamo tako lepo i voljeno kod svetitelja.

– Ne dolaze ovamo ljudi zbog lepog pogleda, čistog vazduha i arhitekture, jer te građevine u steni imate i na drugim mestima, nije to presudno da čovek sebe nagna da krene na dalek put. Ne, već upravo blagodat Božja, koja ljude privlači, koja isceljuje dušu i telo. I osmišljava se čovekov život u prisustvu svetitelja i živoga Boga – veselo priča ovaj monah i dodaje:

– Bog preko moštiju svetog Vasilija čini nebrojena čuda. Zato Ostrog nije samo manastir već je i svetilište i lečilište za sve ljude.

A sveti Vasilije rođen je kao Stojan Jovanović 1610. godine u Hercegovini, 15 godina posle spaljivanja moštiju svetog Save. Živeo je u vreme kada su Srbi bili u najtežem ropstvu pod Turcima, pa su ga roditelji zbog straha od danka u krvi veoma mladog poslali u manastir. Fascinira priča da je svetitelj zajedno sa ostalim monasima sam gradio Crkvu Časnog krsta. Naime, pre nego što se Sveti Vasilije popeo na Ostrog, tu je već verovatno postojala Crkva Vavedenja Presvete Bogorodice, ali je tada Vasilije, kao mitropolit hercegovački, odlučio da sagradi još jednu, posvećenu Časnom krstu. Stoga ne čudi što je za mnoge, posle svetog Save, sveti Vasilije najznačajniji svetac u Srba.

Crkva Svete Trojice sagrađena je 1820. godine u Donjem manastiru, koji je od Gornjeg udaljen tri kilometra. Danas hodočasnici, turisti, pa i monasi najčešće idu automobilom ili autobusom do Gornjeg manastira, pa peške. Svako uspinjanje i pešačenje kroz šumu podseća nas kolika je bila vera i sposobnost Svetog Vasilija da još u 17. veku, na 900 metara nadmorske visine, podigne crkvu kako bi mogao da uznosi Bogu svoje molitve. Odatle bi se Sveti Vasilije spuštao u obližnja sela i gradove i pričao sa ljudima, slušao njihove muke i savetovao da se uzdaju u Hrista. Zatim bi se opet uspinjao, u svoju isposnicu, i tu Bogu o njima pričao i molio se za njihovo zdravlje i svako dobro. Upravo u takvoj, predanoj molitvi za dobro drugih, na kolenima, Sveti Vasilije se upokojio. Na mestu gde je preminuo, iz stene bez trunke zemlje, nikla je vinova loza, za koju se veruje da leči bračnu neplodnost. Vijuga tako taj zeleni venac života preko ostroškog kamena i služi kao uteha i obećanje života svakome ko dođe i od srca zatraži pomoć svetog Vasilija.

KAKO DO OSTROGA

Manastir Ostrog nalazi se na oko 50 kilometara od crnogorske prestonice Podgorice i na svega petnaestak od Nikšića. Ukoliko se odlučite za avio-prevoz sa podgoričkog aerodroma, automobilom će vam trebati oko jedan sat. Ukoliko sletite na tivatski aerodrom, nedaleko od primorskog gradića Risna počinje stari put prema Nikšiću, pa tako najbrže možete stići do manastira. Po dolasku vas očekuje bogatstvo bjelopavlićke ravni, kroz koju se vuče tiha Zeta, a kao sa terase sa 900 metara nadmorske visine pruža se pogled na gotovo celu Crnu Goru.

Bonus video:

(Espreso / Blic Žena / Pripremila: A.P)