LAVROV NAPUŠTA PUTINA NAKON SKORO 20 GODINA? Šuška se o ključnim promenama u vrhu Rusije, jedno posebno intrigira!

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o ostavci vlade.

Posle prilično šablonske, pete, inauguracije ruskog predsednika Vladimira Putina, ruska vlada je podnela, prema Ustavu, ostavku.

Očekuje se da će Putin već narednih dana imenovati novog premijera i ministre. Iako se smatra da nekih velikih promena neće biti, ipak je među političkom elitom zavladalo određeno "talasanje", nagađanja, borba za bolju poziciju ili strah od njenog gubitka, a u pozadini se, kao i uvek, odigravaju dvorske igre i intrige.

Svako bi u rekonstrukciji vlade želio da profitira. Dvorske tenzije i intrige u Kremlju stalno tinjaju, a sada bi mogle da eskaliraju.

Nagađa se da bi moglo da dođe do promena na nekim važnim i bitnim funkcijama, ruski nezavisni mediji navode da je glavna bitka oko pozicije premijera i mogućeg odlaska Mihaila Mišustina, dok je najveća "misterija" hoće li nakon gotovo 20 godina šefovanja Putinovom diplomatijom otići i Sergej Lavrov, iako se zasad, za razliku od mnogih koji ciljaju na Mišustinovu fotelju, malo ko sme da se usudi da govori o Lavrovljevom nasledniku.

Na udaru je, a to je već od početka rata u Ukrajini, i Sergej Šojgu, za njega je nađen nasledni, mladi guverner Tule, pedesetjednogodišnji Aleksej Djumin, ali zasad je Šojguova pozicija ipak nedodirljiva. Doduše, najuži Putinov krug sve više počinje da podseća na Politbiro pokojnog Brežnjeva, koji su zvali "gerijatrijsko odeljenje", jer su tamo sedeli uglavnom ljudi u godinama.

Osim Putina, koji ima već 71 godinu, a namerava da vlada do svoje, najmanje 83. godine, u njegov najodaniji i najbliži krug ulaze još i Sergej Lavrov (74), Nikolaj Patrušev (72), Sergej Šojgu (69), Aleksandar Bortnikov (72), Sergej Nariškin (70), Aleksandar Bastrikin (70), Sergej Kirijenko (62), te tek nešto mlađi Dmitrij Medvedev (60). Tako na promene može da utiče i biologija, budući da ona u ovakvim režimima igra ulogu samo u slučaju doslovnog biološkog završetka.

"Sistem se suočava sa ozbiljnim problemima"

"Ako Putin želi da održi svoj sistem vlasti, mora da unese neke kadrovske promene", navodi poznati ruski nezavisni analitičar Abas Galjamov.

Nikolaj Petrov iz "Chatham Housea" kaže kako je došlo vreme da Putinova generacija polako siđe sa scene, ali njihove zamene još nisu spremne.

"Sistem se suočava sa ozbiljnim problemom i videćemo hoće li ga da ga reše ili odugovlače", ističe Petrov.

Međutim, jasno je da će teško doći do velikih promena jer Putin neće da se tako lako odrekne svoje stare garde, budući da je sa njom već više od 30 godina. Doduše, evidentno je da se unutar Kremlja stvaraju generacijski klanovi, odnosno da sinovi mnogih važnih članova Putinove autokratske oligarhije pripremaju svoje sinove za one koji će da preuzmu režim u svoje ruke. Vlada jeste dala ostvaku, ali Putin joj je predsedničkim dekretom dao "tehnička ovlašćenja" do izbora nove vlade o kojoj će, prvi put u novijoj ruskoj istoriji, raspravljati Duma.

Da li Mišustin ostaje ili ne?

Iapk to će ionako biti samo formalnost jer zadnju reč, opet prema tom istom Ustavu, ima Putin. Dakle, kako navode ruski analitičari, najveće su šanse da Mišustin ostane.

Naime, nezavisni ruski analitičari smatraju da je Putin zadovoljan njegovim radom, pogotovo otkad je počeo rat i od kada su uvedene sankcije, smatrajući da se "on s tim dobro nosi" i stvara makar privid stabilnosti i prevladavanja sankcija. Pored toga, pojedini ruski nezavisni analitičari misle da će sredinom 2025. i početkom 2026. godine zapravo na naplatu da stigne "rat i sankcije", te da će tada ruska ekonomija da dođe u ozbiljne probleme.

Doduše, Mišustin ima jednu manu, kažu izvori iz Kremlja - nije oduševljeni pobornik rata, a navodno se jako boji "izolacije" i toga da Rusija ne postane Severna Koreja.

Njegova najveća prednost je što nema političkih ambicija i ni na koji način ne ugrožava političku poziciju Putina što je u ovakvom sustavu dobra karakteristika, smatraju analitičari. Ipak, uprkos tome, neki ruski nezavisni izvori ga pominju kao mogućeg Putinovog naslednika ili nekog ko bi, u slučaju nepredviđenih događaja, mogao da bude posrednik u razgovorima ili u nekoj prelaznoj vlasti "spasa".

Potencijalna zamena sinovi istaknutih ljudi

Pojedini spominju da bi na tu poziciju mogao da dođe "kremaljski menadžer" sličnih tehnokratsko-lojalističkih karakteristika kao i Mišustin, moskovski gradonačelnik Sergej Sobjanjin, takođe pripadnik tzv. Kremljske "partije pomirenja". Ova zamena generacija među Putinovom oligarhijom podrazumeva naslednost. Tako se u nezavisnim medijima, pojavljuju dvojica istaknutih ljudi iz Putinovog "klana", koji na Mišustinovu poziciju, ako ne sada u prvom naletu, a onda u sledećem, vide svoje sinove.

Prvi je Nikolaj Patrušev, Putinov centralni "antiamerički borac", autor političkog programskog pamfleta "Krah parazitskih država".

On je posebno tokom rata ojačao, do te mere da ga neki otvoreno stavljaju u poziciju Putinovog naslednika. On, kako piše Zigar u Spiegelu, cilja na jaku poziciju svog sina Dmitrija Patruševa (47), trenutno ministra poljoprivrede.

Putinova administracija, koja je obezbedila Putinovu pobedu da izborima od 86 posto glasova, očekuje njegovu zahvalnost i bonus za odrađen posao. Kirijenko je inače prijatelj najboljeg Putinovog prijatelja, već spomenutog Jurija Kovaljčuka, što mu daje dodatnu prednost.

On je 1998. postavljen za tada najmlađeg premijera (imao je 36 godina), ali je nakon četiri meseca sklonjen. Činjenica da je bio u kombinacijama za "Putina pre Putina" može biti otežavajuća okolnost, ali sigurno je da će ga Putin široko nagraditi.

Bonus video:

(Espreso/ Jutarnji.hr/ Prenela: T.M.)