NEVERICA
SRPSKI DOKTOR DAJE ODGOVOR NA PITANJE DA LI SE BOLEST SRCA PRENOSI NA DECU: Evo kako MASNA HRANA utiče na POTOMKE
Kardiovaskularne bolesti povećavaju broj umrlih u Srbiji, a da li one mogu da se prenesu na naše potomke i koliku ulogu u tome ima ishrana?
Uoči praznika, mnogi će preterati sa masnom hranom. Sudeći po tvrdnjama naučnika, to nije loše samo za nas, već i za naše potomke. Da li zaista ugrožavamo buduću decu, unuke i neke naredne generacije ako se nezdravo hranimo i mogu li posledice loših životnih navika da se prenesu genima, otkrili su u "Jutru" na Prvoj dijetolog dr Veroslava Stanković i kardiohirurg dr Miljko Ristić.
"Različiti načini pripreme, odnosno upotreba masti, može da dovede do stvaranja štetnih materija koje će uticati na ceo naš organizam, možda i mutirati neke od gena i dovesti do posledica kasnijim generacijama. Primena različitih pesticida i nepravilno rukovanje sa pesticidima deluje na mutaciju gena. Pravilna ishrana i te kako utiče ne samo na nas, nego i na naše potomke. Vrlo često kažu da naše ponašanje u ishrani utiče na to i kako će se dete ponašati u ishrani. Mi nosimo naše zapise za koje bolesti smo možda predodređeni i na osnovu toga se hranimo da ne bi došlo do aktivacije gena i pojave bolesti", objasnila je dr Stanković.
"Genetika ima značajnu ulogu da se od genetske osobine od roditelja prenose, naročito kada su u pitanju kardiovaskularne bolesti. Iz mog iskustva, nisam imao upadljiv broj pacijenata koji su od roditelja nasledili bolesti kao što su infarkt i hipertenzija. Po mom mišljenju, to više zavisi od načina života i navika koje nisu dobre za kardiovaskularne bolesti. Uvek pitamo pacijenta da li je neko u porodici imao infarkt ili ima hipertenziju. Genetika sigurno ima uticaj, ali savremeni život najviše utiče na razvoj kardiovaskularnih bolesti", rekao je dr Ristić.
"Nutritivna anamneza potencira da pacijenti kažu kojim se poslom bave. Vodimo 24-časovne ankete ishrane i na osnovu toga možemo da saznamo kakve su njegove životne navike. Pitamo da li su fizički aktivni, oni kažu da šetaju. Nije svaka šetnja ona koja dovodi do dobrog zdravlja. To nije šetnja gledanja u izloge. Moramo da imamo navike pacijenta da bismo znali gde dalje da ih uputimo. Generalno, naše navike su vrlo loše. Uticaj svih okolnosti je od značaja za naše zdravlje", upozorila je dr Stanković.
Koliko strest utiče na naredne generacije?
"Genetika je jedna veoma važna oblast u medicini. Tako da, ne smemo da je zanemarimo. Proširenjem znanja možemo da utičemo da se malo suprotstavimo genetici i smanjimo procenat oboljevanja. Vi u školama nemate minut vaspitanja koji se tiče zdravog života. Učenici nemaju nijedan čas nedeljno iz praktičnog života koji je važan za normalan i zdrav život", rekao je dr Ristić.
"Da bi došlo do ispoljavanja genetske bolesti, potreban je spoljašnji faktor da dođe do ekspresije. Svojim navikama možemo da preveniramo. Za gojaznost je najnoviji podatak da postoji 90 gena. Ako se pravilno hranimo, neće doći do ekspresije gena. Međutim, tu nisu problem samo navike koje se tiču ishrane. Neki geni se nalaze u mozgu, u centrima koji kontrolišu emocije. Moramo da znamo kako da kontrolišemo stres. U današnjem životu ne možemo da ga eliminišemo, ali moramo da naučimo kako da ga kontrolišemo. Možemo da preveniramo emotivno prejedanje", rekla je doktorka.
Kardiovaskularne bolesti broj 1 u Srbiji
"Ishrana zauzima jedno od prvih mesta. Preterano uzimamo hranu, pa onda shvatimo da imamo više kilograma i onda jedemo mnogo manje. Te oscilacije nepovoljno deluju na kardiovaskularni sistem. Mi kao narod polako nestajemo, kardiovaskularne bolesti su broj jedan u Srbiji. Svake godine gubimo 55.000 ljudi i više. Ako ovako nastavimo, za 10 godina imaćemo 550.000 manje stanovnika", rekao je dr Miljko Ristić.
BONUS VIDEO:
(Espreso / Mondo / Prenela I.O.)