KO BI MOGAO DA SMENI ŽENU ZA KOJU SRBI NEĆE NI DA ČUJU? Spekulacije u PUNOM JEKU, šuška se o HRVATU KOG DOBRO ZNATE

U Briselu su u punom jeku spekulacije oko toga ko bi mogao da bude izabran na čelo Evropske komisije nakon glasanja za novi saziv Evropskog parlamenta koje je zakazano za početak juna.

Politiko navodi da Ursula fon der Lajen, aktuelna predsednica Evropske komisije jeste jasan favorit za osvajanje drugog mandata, ali da to više nije sigurna opcija.

Briselski sajt navodi da to znači da je u gradu počela uzbudljiva igra nagađanja ko bi mogao da vodi vladu EU umesto Fon der Lajen, a u kojoj učestvuju mahom političari, diplomate i zvaničnici koji su kritički nastrojeni prema njoj.

Navodi se da su se pojavila imena potencijalnih kandidata koji su ili istinske alternative nemačkoj političarki ili samo služe kao sredstvo pritiska da se od Fon der Lajen iznude ustupci.

Politiko je napravio spisak tih imena, uz napomenu da na njoj nisu političari koji će se zajedno sa Fon der Lajen naći na listi Evropske narodne partije (EPP) na izborima za Evropski parlament.

Ta stranka, koja je trenutno vodeća politička snaga među evroposlanicima, vervatno će se teško odreći funkcije šefa Evropske komisije u slučaju da pobedi i na ovim izborima.

Mario Dragi

Zašto? Ovaj 76-godišnjak je bio na čelu koalicione vlade Italije koja se raspala 2022, a njegovo ime se često pominje kada se uprazni neka vodeća funkcija na međunarodnom nivou.

Do sada je bivši italijanski premijer i nekadašnji predsednik Evropske centralne banke (ECB) uglavnom bio povezivan sa funkcijom predsednika Evropskog saveta, nakon što Šarl Mišel odstupi sa nje.

Dragi je već uključen u najvišu politiku EU pošto radi na zvaničnom planu Brisela za povećanje konkurentnosti Unije, a koji će predstaviti nakon izbora za Evropski parlament.

Pored toga, blizak je sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Zašto ne? Ovaj Italijan nije politički jasno vezan ni za jednu stranku i teško je očekivati da mu EPP preda najmoćniju funkciju u Evropskoj komisiji.

Šanse: 2/5

Roberta Mecola

Zašto? Ukoliko Fon der Lajen ne obezbedi podršku u EPP za ostanak na funkciji, druga po jačini kandidatkinja ove stranke bi mogla da izbije u prvi plan.

Aktuelna predsednica Evropske komisije je do sada uspevala da se kloni političkih trvenja, što je taktika koja joj i omogućila da obezbedi sadašnju poziciju u Briselu.

Ona je bila prvi EU lider koji je posetio Kijev nakon početka ruske ofanzive na Ukrajinu u februaru 2022.

Ova Maltežanka je prošle nedelje na Instagramu objavila fotografiju na kojoj je u društvu grčkog premijera Kirjakosa Micotakisa i poljskog premijera Donalda Tuska, što bi mogla da bude poruka da ima podršku na visokim položajima.

Zašto ne? Malta je najmanja država EU, kako po površini tako i po broju stanovnika, a Mecola nema isksustvo u izvršnoj vlasti, čak ni u zemlji iz koje potiče.

Šanse: 2/5

Kristin Lagard

Zašto? Zato što je Francuskinja.

Makronova nevoljnost da podrži Fon der Lajen donosi očigledno pitanje, a to je da li, nakon pet godina nemačke vlasti, kao i još dužeg perioda tokom kojeg su Nemci ili Austrijanci držali ključnu poziciju šefa kabineta predsednika Evropske komisije, Makron sada želi da neko rođen u Francuskoj vodi vladu EU?

Pošto je bila ministarka finansija, a sada je na čelu ECB, ima iskustvo u izvršnoj vlasti, a prednost joj je i to što je žena.

Zašto ne? Zato što je Francuskinja, a uz to i nije baš omiljena među svojim saradnicima.

Za sada nema indicija da bi Lagard bila voljna da napusti ECB pre kraja osmogodišnjeg mandata niti da Jelisejska palata ozbiljno razmatra njeno kandidovanje.

Šanse: 1/5

Klaus Johanis

Zašto? Rumunskog predsednika smatraju stabilnom osobom, a uz to je i omiljen među evropskim liderima, posebno kod konzervativaca.

I Makron i nemački kancelar Olaf Šolc su iznosili pohvale na njegov račun zbog toga što je Rumuniju čvrsto postavio u prozapadni i proevropski tabor nakon invazije Rusije na Ukrajinu, što se ne može reći za Mađarsku, Slovačku ili Bugarsku.

Za razliku od Poljske, Rumunija se takođe striktno držala pravila jedinstvenog tržišta EU i nije jednostrano uvodila restrikcije na uvoz ukrajinskog žita, što je ojačalo reputaciju Johanisa kao timskog igrača.

Uz to, mnogi tvrde da je vreme da neko iz istočne Evrope vodi EU, a Johanis, koji priča nemački, pripada političkoj porodici EPP baš kao i Fon der Lajen.

Zašto ne? Pošto mu predsednički mandat ističe u decembru, Johanis traži neku vrhunsku međunarodnu funkciju, zbog čega je prošlog meseca u poslednjem trenutku rešio da se kandiduje za generalnog sekretara NATO.

U toj trci mu je protivkandidat holandski premijer Mark Rute, koji ima široku podršku za novog prvog čoveka Alijanse, pa je to iznerviralo neke zapadne zemlje.

Šanse: 3/5

Andrej Plenković

Zašto? Hrvatski premijer Andrej Plenković takođe potiče iz EPP, a kao i u slučaju Johanisa, njegovim postavljenjem na čelo Evropske komisije bi se odgovorilo na sve glasnije pozive da ta funkcija pripadne istočnoj Evropi.

Izborom ovog Hrvata za predsednika Evropske komisije EU bi takođe poslala pozitivan signal zemljama koje želi da pristupe Uniji da i one imaju šanse za tako nešto, pošto je Hrvatska poslednja postala članica.

Plenkovićevo iznenađujuće saopštenje da će biti na čelu liste kandidata za Evopski parlament iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) nateralo je neke da posumnjaju da on želi da napusti domaću politiku.

Zašto ne? Plenković je odbacio kao netačne glasine da bi mogao da nasledi Fon der Lajen, što naravno može da shvati kao dobar pokazatelj da je on zapravo zainteresovan za njenu funkciju.

Šanse: 3/5

Tjeri Breton

Zašto? Zato što je Francuz.

Breton je prošle godine izjavio za Politiko da je 2019. bio "B opcija" za preuzimanje funkcije komesara EU koju sada obavlja.

On je izneo snažne indicije da bi ponovo želeo da bude B opcija, ukoliko ne prođe kandidatura Fon der Lajen za drugi mandat.

Pošto je bio ministar finansija Francuske, Breton ima iskustvo u obavljaju izvršne vlasti na visokom nivou, a iako ne pripada EPP, on jeste konzervativac.

Breton je inače najviše pozicionirani kritičar ostanka Fon der Lajen na čelu Evropske komisije, a nakon što je ona objavila da se ponovo kandiduje izazvao je pažnju porukom na društvenim mrežama da ona baš i nema jednoglasnu podršku u okviru EPP.

Zašto ne? Breton verovatno ima više neprijatelja nego prijatelja u vodećim krugovima EU, uključujući Evropsku komisiju i mnoge zemlje Unije, pri čemu mnogi dovode u pitanje njegova postignuća kao evropskog komesara.

Njegova sklonost ka samopromociji i reputacija da priča da je nešto uradio pre nego što to uradi nervira kolege komesare, ali i osoblje.

Šanse: 1/5

Bonus video:

(Espreso/ Kurir/ Politico/ Prenela: T.M.)