BOSILJKA (82) I SINIŠA (86) SUDBONOSNO DA IZGOVORILI U DOMU ZA STARE: Imaju jedan važan savet za mlade (FOTO)

Da za ljubav nikada nije kasno, dokazuje i priča Bosiljke Dević (82) i Siniše Veličkovića (86), koji su pred matičarem izrekli sudbonosno da. Venčali su se u sredu, u Domskom odeljenju Centra za socijalni rad u Novom Kneževcu, gde su se upoznali i zavoleli, ali i pronašli svoj drugi dom.

Život im, kažu, nakon dugo godina samovanja, opet ima smisao. Sada već kao bračni par Veličković uživaju u zajedničkom životu, pažnji i penzionerskim danima. Iako su u devetoj deceniji, ljubav im se, pričaju, naprosto desila.

– Nisam verovao da čovek u devetoj deceniji može da se zaljubi. To je isto kao da se prvi put ženim – priča mladoženja, dok mlada dodaje da se zaljubila do ušiju i nije verovala da to može, ali eto, kaže, desilo se.

– Eto, dopao mi se, a i ja njemu. Bila sam sama kod kuće, pa sam došla u dom. Sve je počelo da dobija smisao kada je stigao i Siniša – dodaje Bosiljka.

Jedno drugom stavili su burme na ruke i postali bračni saputnici. Kroz osmeh kažu da im je život pružio novu šansu. Kako im to godine iskustva nalažu, imali su i po koji savet za mlade.

- Mladi treba da se žene, ali i ovi nešto stariji da treba i pozne dane života da provedu sa nekim. Najvažnije je da je ljubav iskrena, da nema lažnih emocija – kaže Siniša.

On je, inače, rodom iz Leskovca, živeo je i radio u Senti kao vojno lice. Rano je ostao udovac. Penzionerske dane provodio je kao volonter u senćanskom Crvenom krstu.

– Nije mi bilo lako da donesem odluku o preseljenju u dom. Ovde sam skoro dve godine. Sada znam da je preporuka lekara da to učinim bila dar sa neba. Moraću svog neuropsihijatra da častim – uz osmeh priča mladoženja.

– Ovde sam upoznao Bosu, družili smo se i zavoleli. Jednostavno je, nema tu mnogo filozofije kad je ljubav u pitanju – ističe Siniša.

Bosiljka je poreklom iz Doboja. Njen život obeležile su tragedije. Izgubila je sina i supruga.

– Pod stare dane jedno drugom smo najpotrebniji i treba da se pomažemo i u dobru i u zlu. Ljubav ima smisla samo udvoje – kaže Bosa.

Da će sve otići predaleko, nije očekivao mladoženjin cimer i venčani kum, Vladimir Besermenji, koji ih je upoznao.

– Došao sam ovde mesec dana pre njega i postali smo prijatelji. Kada sam ih upoznao, nisam mogao da pretpostavim da će doći do venčanja. Verujte, Sinišu ne mogu da prepoznam, zaljubljen je kao tinejdžer. Imam unuke koji su tinejdžeri, ali da se neko preporodi od ljubavi, još nisam video – priča Besermenji.

Mladencima je kumovala i upravnica Domskog odeljenja Centra za socijalni rad u Novom Kneževcu, Ljubica Jolić.

– Ovo je prvo venčanje u domu, ali se nadamo ne i jedino. Potrudili smo se da dvoje naših korisnika pamte ovaj čin i organizujemo sve od matičara, muzike, ručka, burmi – kaže Jolić.

Iznenađena ovim venčanjem bila je i matičarka, Aleksandra Matejin, koja kaže da u praksi nije doživela da venča mladence u devetoj deceniji.

– Želim im puno ljubavi i razumevanja u braku, neka im je sa srećom – rekla je matičarka pri završetku ceremonije.

Bilo je to emotivno venčanje, pa je nekima zaiskrila i suza radosnica u oku. Oni su svoj put izabrali, a mi im od srca želimo da ih samo sreća prati.

Bonus video:

(Espreso/Politika/Miroslava Obadić /Prenela: A.P)