ŠTA SIMBOLIZUJU ZVONČIĆI, VENČIĆI I KO SU LAZARICE? Običaji vezani za praznik koji slavimo prekosutra

Lazareva subota, dan uoči praznika Cveti (Ulazak Hrista u Jerusalim), praznuje se tačno osam dana pred Vaskrs. Posvećen je vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je Isus Hristos posle četiri dana vaskrsao iz mrtvih. Praznik je ustanovljen još u IV veku u Jerusalimu.

Lazar se razboleo i preminuo, a prema tadašnjim običajima je položen u grob u pećinu, koja je posle toga bila zatvorena kamenom. Prošlo je već prilično mnogo vremena i njegovo telo je počelo da se raspada. Kad je Hristos došao da ga vaskrsne njegova sestra je konstatovala da se telo raspada, sugerišući da je vaskrsenje nemoguće.

Međutim, Isus je otvorio grob i na njegovu zapovest Lazar je ustao. On je kasnije još dugi niz godina služio imenu Gospodnjem i upravljao je crkvom na Kipru, gde ga se ljudi i danas sećaju i poštuju ga.

Ovo je dan i dečje radosti, jer je, prema jevanđelju, Hristos polazeći u Jerusalim rekao: "Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko".

Lazareva subota ili Vrbica se priprema u poslednjoj nedelji posta, za najveći hrišćanski praznik, Vaskrs.

Narodni običaji, vrbe i zvončići

U Lazarevu subotu ili Vrbicu bere se olistalo pruće vrbe preko koga se prenosi snaga zelenila na decu i odrasle. Prema narodnom verovanju, vrba je imala simboliku bujnog rasta. Grančice vrbe simbolizujući palmine grane kojima je Isus dočekan u Jerusalimu, a otuda potiče i naziv za sam praznik, Vrbica. U narodu postoji verovanje da one mogu oterati bolest, sačuvati nas od zla i da se na decu i odrasle preko mladih vrbovih grančica prenosi snaga zelenila.

Širom Srbije, ovaj praznik se obeležava na poseban način, tako što se deca oblače u najsvečaniju odeću, stavljajući oko vrata zvončiće vezane trobojkom. Pre litije u crkvi se podele mlade vrbove grančice koje se nose kući i stavljaju pred ikonu i kandilo.

Narod obilazi oko hrama u povorci, uz pevanje tropara Lazareve subote, dok deca radosno zvone zvončićima i na glavama nose upletene venčiće od vrbovih grančica. Venčići i zveckanje zvončića simbolizuju pobedu života nad smrću i nagoveštaj Hristovog stradanja i vaskrsenja.

Lazareva subota ili Vrbica se slavi za posnom trpezom jer pada u vreme vaskršnjeg posta.

Vrbica ili Lazareva subota je i dan kada se bere cveće. Beru se veliki cvetovi da bismo bili lepi i stasiti, dren da bismo bili jaki, ljubičica mirišljavi i privlačni, a vrbove grančice zdravi i napredni.

Ubrano cveće ne unosi se u kuću već se ostavlja u dvorištu u posudi sa vodom. Rano ujutru na praznik Cveti cveće se plete u venčiće kojima se kiti kuća, a vodom u kojoj je cveće stajalo, umivaju se svi ukućani.

Lazarice

Lazarice su povorka mladih, neudatih i lepo obučenih devojaka koje okićene vrbovim granama idu od kuće do kuće i na Lazarevu subotu pevaju lazaričke pesme.

Običaj vuče poreklo još iz prethrišćanskih vremena, a povezan je sa buđenjem proleća.

To je prilika devojaka da se pokažu selu kao odrasle i spremne za udaju. Ukoliko to ne učine tri puta zaredom, verovalo se da će biti nesrećne.

Ali, na ovaj način su devojke čuvane od prerane udaje. Domaćini dočekuju, pozdravljaju i daruju Lazarice. Pošto ih domaćica daruje slatkišima ili kolačima, Lazarice odlaze da pevaju i igraju ispred druge kuće i tako redom po celom selu.

Jedna od devojaka prema tradiciji oblači mušku odeću, predstavljajući Lazara. Na glavi nosi kalpak ili šešir okićen cvećem, dok ostatak aksesoara čini štap, jatagan ili marama.

Kod svoje predvodnice tzv. Lazara, devojke se okupljaju u četvrtak uveče, gde se za njih priprema večera i kod nje noće i od nje kreću u pohod koji se završavao u Lazarevu subotu.

Devojka Lazarica bi bila obučena u svečano belo odelo, okičena cvećem, a veo bi joj skrivao lice. Ostatak grupe devojaka takođe je bio svečano obučen, okićen cvećem, a u ruci obično nose beli luk, zvonce i praporce.

Povorka bi kretala u ranu zoru, a ispred svake kuće Lazar i jedna od Lazarica moraju da izvedu poseban ples. Ostale učesnice ih prate nekom od pesama, želeći domaćinima sreću i napredak. Zauzvrat bi od domaćina na poklon dobijale jaja i posne kolače. U slučaju da naiđu na negostoljubivog domaćina, pevale bi "raspoje", sa ciljem da ponište sve dobre želje, piše "Nacionalna geografija".

Bonus video:

(Espreso / Nacionalna Geografija / Ona / Jelisaveta Vujinović / Prenela: A.P)