pažnja
NAŠ SVEŠTENIK OTKRIO DA LI JE HRIŠĆANSKI JESTI HRANU NA GROBLJU: Jednu stvar nikako NE RADITE jer MRTVIMA...
Pomalo bizarno, složićemo se, ali "valja se", kaže narod, ali so ipak odlučili da pitamo svešteno lice da li se ovakav običaj kosi sa hrišćanstvom.
Poznato je da je Srbija bogata običajima i tradiciji koji se razlikuju od kraja do kraja. Međutim, ono što većina ljudi u našoj zemlji radi isto je da iznosi hranu na sahranu i istu jede na groblju.
Pomalo bizarno, složićemo se, ali "valja se", kaže narod, ali smo ipak odlučili da pitamo svešteno lice da li se ovakav običaj kosi sa hrišćanstvom.
"Iznošenje hrane na grob pokojnika nikako nije hrišćanski, to je narodni običaj koji se utemeljio kod nas", započinje sveštenik Bogdan Milovanović.
Prema njegovim rečima, na ovaj način se kvare hrišćanski običaji, jer bi hrana trebalo da se deli onima koji nemaju, a da je na nama samo da se molimo za pokoj duše.
"Mrtvima hrana ne treba. Naša vera nas uči da je Hristos dao žrtvu za nas, tako što je dao svoj život i od tada se žrtve više ne prinose, jer veće od njegove nema. Običaj da se hrana iznosi i jede na groblju je pagnstvo i na tu priču treba staviti tačku", ističe Milovanović.
Međutim, sveštenik je objasnio da ipak postoji nešto što bi trebalo odneti na grob.
"Na pomene, parastose, godišnjice i Zadušnice treba da se iznese pšenica koja mora da bude obarena i zaslađena medom. Žito je simvol vaskrsenja, te je njegova simbolika veoma jaka. Pored žita, odnosno "koljiva", treba poneti i crno vino koje je simbol Hristove krvi koju je prolio za nas", zaključuje naš sagovornik.
Šta se radi sa hranom koja ostane?
S obzirom na to da se za sahranu spremi bogata trpeza i da mnogima u tim trenucima nije do jela, logično je da hrane ostane na pretek.
Ta hrana se uglavnom deli ljudima koji su bili na sahrani ili pomenu, a jedan deo se ostavlja za pokojnika.
(Espreso/blic žena/Tamara Ilić/Prenela P.V.)