KADA OVI OTROVI UĐU U KRV LJUDI SU U VELIKOJ OPASNOSTI OD SMRTI: Evo koji SIMPTOMI ukazuju na to da imate SEPSU

Trovanje krvi (sepsu) izazivaju najčešće mikrobi koji izazivaju gnojenje. Ali, mogu ga izazvati i mikrobi druge vrste, pri čemu obično ne dolazi do burnih simptoma.

Do trovanja krvi dolazi najčešće posle pobačaja ili posle porođaja ako se ne održava potrebna čistoća. Trovanje krvi može da nastane isto tako i od zapaljenja krajnika ili od kvarnih zuba.

Konačno trovanje krvi može da nastane i od čireva ili zapaljenih rana, kao i od svake druge infekcije kod koje se mikrobi tako brzo množe i tako su otporni da ih organizam ne može da zadrži u gnojnom žarištu i da ih tu savlada.

Koji su simptomi?

Sepsa je odgovor na infekciju (bakterije ili njihovi otrovi u cirkulaciji), a za postavljanje dijagnoze su potrebna dva od sledećih merila:

a) temperatura viša od 38° ili manja od 36°C, b) frekvencija srca viša od 90/min., c) frekvencija disanja viša od 20/min. d) leukociti viši od 12,0,

U kliničkoj slici na jednoj su strani znaci infekcije, a na drugoj odgovor organizma. Osnovno zapaljensko žarište može biti u svakom organskom sistemu pa će znaci biti različiti.

Ako je reč primarno o upali pluća, javi će se:

Dispneja (otežano disanje),

Tahipneja (ubrzano disanje),

Kašalj,

Bolovi u grudima.

Ako je reč o upali bubrega, dominiraju:

Bolovi u slabinama,

Groznica,

Učestalo mokrenje,

Pečenje pri mokrenju.

Ako je reč o intraabdominalnom upalnom procesu (upala žučne kese, pankreasa, trbušne maramice, divertikuluma debelog creva), uz opšte znakove javiće se:

Bolovi u trbuhu,

Mučnina,

Povraćanje,

Zatvor,

Naduvenost.

Primarni upalni proces koji uzrokuje sepsu može biti i na krvnim sudovima (septički tromboflebitis, endokarditis), nervnom sistemu (gnojni meningitis), kao i u koži i potkožnom tkivu (furunkuli, karbunkuli, flegmone).

Dijagnoza

Postavlja na osnovu klinički jasno prisutne infekcije nekog sistema organa. Laboratorijski parametri su korisniji u praćenju bolesnika i određivanju terapije nego u samoj dijagnostici sepse.

Uvek treba uzeti uzorke za bakteriološke analize, hemokulture, i to tri do šest uzoraka u razmaku od petnaest do trideset minuta, a uz to uzeti prema kliničkoj slici, kulturu mokraće, sputuma, likvora, stolice, bris ždrela, kožnih promena, analne regije; takođe mogu se i punktati poslati na bakteriološku analizu (ascites, pleuralni izliv, perikardijalni iziv).

Kako se leči sepsa?

Osnovni cilj u lečenju sepse je eradikacija upalnog žarišta, bilo samo upotrebom antibiotika ako je reč o nehirurškoj sepsi (npr. meningitis sa sepsom, pneumonija sa sepsom, pijelonefritis sa sepsom), a ako je reč o hirurškoj infekciji (npr. empijem holeciste, apsces pankreasa, zagnojena pseudocista pankreasa, gnojni peritonitis, gnojni salpingitis, empijem pleure itd.), tad je uz antibiotsku terapiju neophodan i hirurški zahvat.

Izbor antibiotika će zavisiti od uzročnika (gram-pozitivni ili gram-negativni, aerobni ili anaerobni), kao i o uslovima u kojima je nastala infekcija (kod kuće ili u bolničkim uslovima,) i stanju bolesnikovih obrambenih mehanizama.

Uz hirurški zahvat i antibiotike, u lečenju sepse je bitna i simptomatska terapija, nadoknada volumena, korekcija elektrolitnog i acido-baznog statusa, oksigenacija, održavanje cirkulacije i ostalih životnih funkcija.

Bonus video:

(Espreso/Stetoskop/Prenosi A.M.)