KAKO JE NASTALA DRŽAVA KOJU VODE ISLAMSKI FANATICI? Tragična istorija Irana, zemlje u kojoj najveću moć ima ON

Društveni napredak nije pravolinijski proces uanpred - može prolaziti različite faze kolebanja, pa i nazadovanja. U mnogim se slučajevima ne može dati nedvosmislen odgovor na pitanje je li određena država nazadovala ili napredovala, jer stvari gotovo nikada nisu isključivo crno-bele.

Da bismo uopšte mogli da ponudimo odgovor na pitanje o tome koliko je neko društvo napredovalo ili nazadovalo, treba odrediti kriterijume. Ali različiti ljudi imaju različite kriterijume po pitanu ličnih sloboda, kvaliteta života, religije, morala i drugih društveno-ekonomskih pitanja.

To je problem država sa haotičnom istorijom. Jedna od njih je Iran, danas najčešće spominjan u kontekstu međunarodnih kriza i verskog fundamentalizma. Jedna od država koje kao da uvek stvaraju probleme u svetu, zbog čega se stalno spominje po medijima. Nije uvek bilo tako.

Jedna od retkih država na svetu u kojoj vlada religija

Danas je Iran jedna od retkih teokratskih država na svetu, uz Avganistan, Saudijsku Arabiju, Mauritaniju, Sudan, Jemen i Vatikan. To su države u kojima primarnu vlast imaju verske institucije i poglavari, ili civilna vlast mora da deli velik deo moći sa verskim vlastima.

U slučaju Irana je situacija nešto blaža nego u potpunim teokracijama poput Avganistana, pa se sistem najbolje može opisati pojmom "teokratska republika". Civilne i verske vlasti dele poluge moći, s tim da po ustavu "svi građanski, kazneni, finansijski, ekonomski, upravni, kulturni, vojni, politički i drugi zakoni i propisi moraju biti utemeljeni na islamskim kriterijumima."

Parlament postoji, ali njegovo delovanje jako ograničava verska vlast. Zadnji izbori su završili pre nekoliko dana, a na njima nije ni bilo umerenih političara. Zapravo sve stranke koje su dobile mesta u parlamentu, osim manjinskih, pripadaju istom političkom krugu Principalista.

U parlamentu je osigurano 5 od 290 mesta za manjine: Jevreje, Asirce tj. hrišćane, zoroastrijance i Jeremene (2 mesta). Svi ostali moraju biti muslimani.

Islamski klirici kontrolišu sve grane vlasti

Zakoni su bazirani na islamskom pravu, šerijatu. Mnogi zakoni su zadržani iz vremena pre Iranske revolucije, kada je Iran bio sekularna monarhija. Predsednik postoji, ali puno veću moć ima vrhovni vođa, koji je glavni politički i verski autoritet u zemlji.

Vrhovni vođa, trenutno Ali Hamnei, lično postavlja ljude na većinu najvažnijih funkcija u državi, uključujući vojsku, medije i sudove. Uz to postoji Veće čuvara, koje čini šest islamskih fakiha, tj. stručnjaka za islamsko pravo i šest civilnih pravnika specijaliziranih za ustavno pravo. Prve bira vrhovni vođa, a druge parlament.

Veće čuvara ima jako veliku moć. Primera radi, mogu zabraniti bilo koju odluku parlamenta, nadgledaju implementaciju izbora, odobravaju ko se uopšte sme kandidovati na izborima (od lokalnih do predsedničkih) i imaju uticaj na Iransku revolucionarnu gardu, posebni ogranak vojske koji neslužbeno sam kontroliše vrhovni vođa.

Bahrain, Saudijska Arabija, Švedska i SAD Iransku revolucionarnu gardu smatraju terorističkom organizacijom. Zanimljivo, na listu terorističkih organizacija u SAD-u dodao ju je Donald Trump.

Verska policija koja ubija zbog pogrešnog nošenja marame

Postoji i verska policija, službenog naziva "patrola za navođenje", koja nadgleda provođenje islamskog zakona, šerijata. U praksi se to svodi na teranje žena da se oblače prema islamskim pravilima oblačenja, kao što je obveza nošenja pokrivala za glavu, tj. hidžaba.

Verska policija odgovara direktno vrhovnom vođi. Nije dovoljno samo nositi hidžab, nego treba paziti da se nosi "ispravno", tačnije tako da sasvim pokriva kosu.

Na primer, u septembru 2022. je moralna policija uhapsila 22-godišnju Mahsu Amini upravo pod optužbom da je neispravno nosila hidžab, tako da je deo kose bio vidljiv. Tri dana kasnije je preminula u zatvorskom pritvoru.

Službeno je razlog smrti bio srčani udar, ali očevici su medijima rekli kako su videli da je premlaćuje moralna policija u kombiju. Prema izjavama porodice preminule, bila je zdrava i nije imala nikakvih prethodnih srčanih problema.

Njena smrt je dovela do masovnih protesta širom zemlje. Slogan protesta je bio "žena, život, sloboda".

U početku je izgledalo da bi protesti mogli da sruše versku vlast, čak su se izvikivale parole poput "Smrt diktatoru", "Hamnei je ubica, nelegitimni vladar", "Smrt Hamneiju", ali su do 2023. protesti ugušeni policijskom brutalnošću.

Čovek koji je uvodio sekularizam u Iran, dok nisu došli verski fundamentalisti

Do Iranske revolucije, koja je završila 1979. i na vlast dovela radikalnog islamskog klerika Ruholaha Homeinija, Iran je bio ustavna monarhija kojom je vladao Šah Mohamed Reza Pahlavi.

Tipični diktator koji je koristio tajnu policiju, mučenja, progone i ubistva da bi ostvario ciljeve i učvrstio vlast, proveo je i brojne reforme koje su Iran brzo izdizale iz ekonomske i društvene zaostalosti.

Njegov cilj je bio da Iran, koji je sredinom 50-ih godina prošlog veka još uvek bio bliže feudalnom društvu nego modernom, pretvori u modernu, sekularnu i naprednu državu. Prvi član neke od vladarskih dinastija Irana koji je obrazovan na Zapadu, tačnije u Švajcarskoj, tečno je govorio engleski, francuski, nemački i perzijski tj. farsi.

Modernizacija po uzoru na Zapad, tj. SAD i Evropu, nije specifična za Pahlavija. Zapravo je Iran u tome cilju zakasnio. Japan je svoju modernizaciju po uzoru na Zapad sprovodio od sredine 19. veka. Druga muslimanska država, Turska, je svoju modernizaciju po uzoru na Zapad počela da sprovodi još 1923. nakon uspona Mustafe Kemala Ataturka na vlasti.

Pahlavi je želio da modernizuje Iran, ali za to nije imao nikakvog uzora u muslimanskom svetu. Osmansko carstvo je nestalo, a i da nije, do početka 20. veka je toliko zaostajalo za Evropom da ne bi moglo poslužiti kao inspiracija ni da je preživelo.

Stoga je Šah, kao mnogi drugi reformatori iz brojnih država Azije od početka 19. st., kao uzor odabrao Zapad.

Zapravo je reforme počeo da sprovodi njegov otac Reza-šah Pahlavi, koji je na vlast došao uz pomoć Britanaca. Smanjenje uticaja verskih vođa, širenje obrazovanja po uzoru na Evropu, industrijalizacija, moderni pravosudni sistem, izgradnja moderne infrastrukture, promena načina oblačenja itd. bili su ciljevi i oca i sina.

Pahlavi je na vlast došao nakon zajedničke vojne intervencije Britanaca i SSSR-a 1941. Njihov cilj je bio da iskoriste Iran, koji je izabrao da bzude neutralan u Drugom svetskom ratu, za isporuku vojne pomoći SSSR-u. Od oko 18 miliona tona vojne pomoći koju je SAD poslao SSSR-u je skoro polovina prošla preko teritorija Irana.

Pokušaj ostvarivanja Velike civilizacije sa Belom revolucijom

Šah Reza Pahlavi je imao ambicije da ostvari Veliku civilizaciju. Najavljivao je da će Iran za 25 godina postati peta svetska sila, doprinositi civilizaciji, da će plate i prihodi svakog pojedinca biti dovoljni da pokriju svoje troškove, mnoge od troškova će snositi ili subvencionirati država, školovanje će sve do kraja fakulteta biti besplatno itd.

1994. je na tu temu napisao i knjigu pod nazivom "Prema Velikoj civilizaciji: Revidiran san." U njoj iznosi svoje ideje o Iranu s gotovo savršenim društvenim uslovima, bez siromaštva, neznanja, nepismenosti, korupcije i diskriminacije.

Ubrzo nakon dolaska na vlast je počeo tzv. Belu revoluciju, seriju reformi koje su sprovođene od 1963. do pobede Iranske revolucije 1979. Radi se o kombinaciji ukorenjenih društvenih reformi uz istovremeno sprovođenje brojnih tržišnih, ali i socijalnih ekonomskih reformi.

Niz dubokih društvenih i ekonomskih reformi koje su modernizovale Iran

Jedan od važnijih poteza je bio državni otkup zemlje od velikih zemljoposednika, praktički feudalaca, i prodaja te zemlje po 30 posto manjoj ceni od tržišne seljacima i malim zemljoposednicima. To je omogućilo seljacima da postanu vlasnici zemlje koju obrađuju.

Brojne državne kompanije su privatizovane, kao i naftna industrija sve do 1973. Te godine je Raza Pahlavi ponovno nacionalizovao naftnu industriju, navodno zbog toga što je saznao da francuske, britanske i američke kompanije više plaćaju Saudijskoj Arabiji za pravo vađenja nafte nego Iranu.

Uveo je i obavezu da se 20 posto dobiti privatnih kompanija mora dati radnicima, a uvedeni su "putujući odredi" u kojima su obrazovani umesto služenja vojnog roka mogli da opismenjuju stanovništvo po selima, koje je u trenutku kada je šah došao na vlast većinom bilo nepismeno.

Po uzoru na to su postojali "korpusi zdravlja" i "korpusi obnove", koji su po selima obrazovali ljude o modernim metodama zdravstva, poljoprivrede, stočarstva itd. U samo nekoliko godina je ukupna poljoprivredna proizvodnja porasla za više od 70 posto.

Obavezno i besplatno školovanje je uvedeno prvi put u istoriji Irana, građene su javne biblioteke, bolnice, kanalizacija itd. Žene su dobile pravo glasa, dopušteno im je kandidovanje na izborima i bavljenje pravom.

Nisu sve reforme bile uspešne. Redistribucija zemlje seljacima je imala ograničen uticaj na podizanje standarda većine malih zemljovlasnika. Ali u globalu su reforme ostvarile velik ekonomski uspeh, nastala je velika srednja klasa.

Islamski sveštenici protiv sekularizma i prava žena

Islamski sveštenici nisu bili zadovoljni reformama, posebno gubitkom prava da upravljaju obrazovanjem i pravnim pitanjima na neformalnim verskim sudovima, širenjem prava žena i generalno modernizacijom običaja, odeće, društvenih normi i ostalih aspekata života po uzoru na Zapad.

Najglasniji protivnik je bio Ruholar Homeini, islamski klerik koji je osim islama dobro poznavao i filozofiju (cenio je Aristotela i Platona) i književnost. Od početka veliki protivnik sekularizma, od zanimljivih stvari se može izdvojiti njegovo osporavanje međunarodnih vremenskih zona.

Nakon jednog govora 1963. protiv šaha, Homeini je uhapšen. Zbog toga su izbili masovni protesti u glavnom gradu Teheranu i drugim velikim gradovima, na koje je šah Pahlavi poslao policiju, vojsku, pa čak i tenkove.

Doduše, vojsci je naređeno da uđe u Teheran i uguši protest nakon što su demonstranti počeli da napadaju policijske stanice i zgrade državnih institucija. Procenjuje se da je u glavnom maršu demonstranata oko palate učestvovalo do sto hiljada ljudi, uzvikujući "Smrt diktatoru!"

Ukupno je u protestima širom zemlje ubijeno nekoliko stotina ljudi. Nakon što su protesti ugušeni, Homeini je trebao biti ubijen, ali je stavljen u kućni pritvor i sledeće godine poslan u Tursku.

Iranci su izabrali versku državu

Režim Reze Pahlavija mnogi su smatrali diktatorskim, brutalnim, korumpiranim i opresivnim, a prozivalo ga se i za favorizovanje strancima u mnogim područjima. Pogoršalo se i ekonomsko stanje jer je protiv šaha postojala ideološki dosta široka koalicija. Iranska revolucija nije u svojim korenima bila fundamentalističko-islamska, ali je na kraju takva postala.

U januaru 1979. Pahlavi beži iz zemlje, a vlast ostavlja u rukama političke opozicije. Upravo je opozicija pozvala Homeinija da se vrati iz izgnanstva. Na referendumu u martu iste godine je 98 posto glasača izabralo da Iran postane islamska republika.

Država kojom vladaju islamski fundamentalisti

Ne može se sporiti da je Raza Pahlavi bio tiranin i diktator, bez obzira na njegove uspehe s modernizacijom i sekularizacijom Irana. To je čest slučaj. Isto važi i za Kemala Ataturka. 60-ih i 70-ih je na Bliskom istoku bilo podjednako haotično kao i danas, još i gore. Državni udari, građanski ratovi, zavisnost o nafti, mržnja svih prema Izraelu.

Ipak, posledica Iranske revolucije je bilo brzo društveno, političko i ekonomsko nazadovanje. Situacija je postala još gora kada je 1980. počeo rat između Iraka i Irana, nakon što je Sadam Husein napao Iran zbog straha od širenja revolucije u njegovu državu. Rat je trajao malo manje od 8 godina i odnio nekoliko miliona života.

Odnos islamističkih fundamentalista prema ljudskom životu možda najbolje ilustrovati paravojne trupe Basij, osnovane za vreme Iračko-iranskog rata. Osnovao ih je sam Homeini, a u njima su siromašni dečaci korišćeni primarno za čišćenje minskih polja ili kao živi štit od paljbe neprijateljskih vojnika. U zamenu za nešto što je praktično samoubistvo, obećavano im je da će postati "mučenici" i osigurati sebi mesto u raju.

Danas je teokratski režim u Iranu jedan od najproblematičnijih na svetu. Ne sukobljava se samo s Izraelom, što je ponovno eskaliralo zadnjih nekoliko dana, nego i sa Saudijskom Arabijom.

Bonus video:

(Espreso/ Index.hr/ Branimir Perković/ Prenela: T.M.)