OVAKO JE GLASILO PRAVO POREKLO NIKOLE TESLE: Imao drugo IME, kad su tražili da se izjasni ODGOVORIO KAO IZ STOPA

Poreklo Nikole Tesle nikada nije sporno, bar ne za one koji se čitav svoj naučni vek bave životom i delom velikog pronalazača, čije se ime podjednako pojavljuje i na beogradskom aerodromu, na čuvenom automobilu Ilona Maska. , ali i na najavu nastupa rok benda iz Sakramenta pod imenom ili među klincima sa neta koji su i pre mejnstrima shvatili kome duguju zahvalnost na kliku i profesiji.

Poreklo Nikole Tesle, odnosno Nikolaja kako se zvao zapravo, nije osporavano ni 1931. godine, kada je bio na naslovnoj strani Tajma. Ali, s vremena na vreme, u javnosti, srpskoj i hrvatskoj, pojavilo bi se nešto čime bi oni manje stručnjaci pokušavali da potkrepe svoje tvrdnje da je veliki pronalazač podjednako ponosan na „svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu“, a da je zapravo , sve vreme je bio isključivo jugoslovenski ili samo – kosmopolita. Tako se nedavno na društvenim mrežama zahuktala polemika da li je on ikada eksplicitno govorio o svom poreklu kao Srbin, pa je nedavno Teslino pismo Vladeku Mačeku citirano kao dokaz u nekoj hrvatsko-srpskoj ili srpsko-hrvatskoj polemici (opet) u za koju veliki naučnik kaže da je „jednako ponosan na svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu”. Dovoljno da se (ponovo) podigne nacionalistički duh na mrežama.

Ljubaznošću Muzeja Nikole Tesle i stručnjaka koji u njemu rade, Nedeljnik je, kako bi jednom zauvek stao na kraj na „naše“ ili „vaše“, dobio uvid u dokumente u kojima se Tesla izjašnjava ko je i gde dolazi iz, i šalje poruke "svojoj braći" rasutom po Americi, ali i na Balkanu, isključivo kao Srbin.

Posebno pomenuti telegram koji je iz čuvenog „Njujorkera” poslao 26. maja 1936. dr Vlatku Mačeku u Zagreb – Vlatku, a ne Vladku, kako ga je naslovio u telegramu Vestern juniona – ima svoj kontekst. Pismo tadašnjem lideru opozicije, a kasnije i tvorcu Banovine Hrvatske, a potom i potpredsedniku u Vladi Kraljevine Jugoslavije, bilo je pre svega ljubazna zahvalnica za telegram koji je stigao u „Novu Jorker" dan ranije.

U punom Teslinom pismu odgovora od 26. maja stoji: „Hvala na veoma cenjenoj čestitki i počasti, podjednako sam ponosan i na svoje srpsko poreklo i na svoju hrvatsku domovinu, živeli svi Jugosloveni“, potpisao: Nikola Tesla. Čitanjem prvog pisma razume se ceo kontekst, a ne samo Teslin odgovor. Dan ranije, 25. maja 1936. godine, dr Maček je uputio čestitku Nikoli Tesli, upućenu njegovom domu u hotelu „Njujorker”. U tom pismu, na koje je Tesla odgovorio sa „jednako ponosnim na svoje srpsko poreklo i hrvatsku domovinu“, dr Maček mu je napisao:

„Čestitam u ime hrvatskog naroda dr Vlatku Mačeku velikom sinu srpskog naroda i domovine Hrvatske, predvodniku čovečanstva u borbi protiv prirode“, 25. maja 1936. U svom odgovoru Tesla citira deo Mačekovog telegrama. Naravno, nikada nije krio da je kosmopolita, čak ni kada je pozivao na borbu Ujedinjenih nacija protiv nacizma. Ali i tada je isticao svoje poreklo.

U pismu „svojoj braći u Americi“, aprila 1942, da će se te godine odlučiti o sudbini celog sveta i da se sile zla okupljene oko Hitlera moraju uništiti – a on sam neće videti njihov poraz. jer će poginuti u januaru sledeće godine – govori o borcima u Jugoslaviji i poručuje im da „dakle, braćo i sestre, kao najstariji Srbin, Jugosloven, Amerikanac naše krvi u Sjedinjenim Državama...“ podržati snage koje se bore protiv nacističke pošasti i odgovoriti na poziv američkog predsednika Frenklina Ruzvelta.

„Koliko su duševne snage, čvrste odlučnosti, neustrašivosti i junaštva imali naši još nerazvijeni dečaci kada su pred nemačkim puškama radosno uzvikivali: „Mi smo srpska deca. Pucajte.“ U istom pismu „braći“ , Tesla ističe da se ne sme podsticati mržnja prema „svojoj braći“. Sudbina Srba, Hrvata i Slovenaca u Staroj Postojbini je neodvojiva, ma šta neprijatelj pokušao da uradi“, ispod čega je stavio svoj potpis.

Činjenica da je Tesla rođen u Smiljanu u Lici ne govori mnogo bez istorijskog konteksta: to je bilo pogranično područje Austrijskog carstva koje je 1867. godine preraslo u Austrougarsku Monarhiju, a Smiljan je bio u sastavu države Jugoslavije od 1918. i tek nakon proglašenja nezavisnosti države Hrvatske 1991. godine. Tesla je za života bio državljanin Austrije, a od 1867. Austrougarske, a od 1891. godine državljanin SAD. U etničkom i verskom smislu bio je pravoslavni Srbin i kao takav je identifikovan rođenjem (vidi krštenicu) i smrću (sahranu je održao srpski sveštenik u Njujorku).

Ipak, kako nikada nije krio da je Srbin, u nekim situacijama toga doba bilo je posebno važno naglasiti. Proučavajući dostupnu literatutu, autori Svetislav Lj. Marković i Bratislav Stojiljković, u delu Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku, pominju koliko je za tadašnji srpski narod bilo važno da prenesu vesti o „srpskom Edisonu“ i njegovom uspehu u svetu.

Prvi novinski izveštaj objavio je Branik iz Novog Sada krajem 1889. godine, a prvi tekst pod naslovom „Srpski Edison“, na naslovnoj strani, napisao je Nikoladin Kosanović, suprug najmlađe Tesline sestre Marice Kosanović.

„Ujedno Vam šaljem broj „Branika” i „Srpskog glasa” da vidite kako su vas predstavili Srbiji i Slovenima”, navodi se citat iz pisma u delu Lj. Marković. „Tako su vas iz prilike prikazale sve srpske i slovenačke novine, koliko sam čitao, i koliko sam čuo. Ne ljuti se zbog naslova. U originalu je pisalo 'Srpski pronalazač u Americi', ali je 'Branik' sam promenio naslov, kao što vidite. Urednik mi se u posebnom pismu zahvalio na članku i zamolio me da ga obavestim o Vama i Vašim delima“.

U nastavku pisma Tesli, Kosanović ga "u ime Srbije i Slovenije" moli da mu redovno šalje izveštaje o svojim "intelektualnim radovima". „Od sada će tvoj um sijati samo tamo u tuđini – ali za Tvoj rod i narod posebno kao iskra u pepelu.

A u samom članku „Srpski Edison”, kako se navodi u rubrici Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom jeziku, u fusnoti je posebno naglašeno da članak „opisuje rad srpskog naučnika, koji će srpsko ime poznato u širem svetu“.

„Taj naš heroj, to je srpski Nikola Tesla...“ navodi se u članku iz 1889. godine i sugeriše da bi neki stručnjak mogao da nabavi kopije Teslinih patenata, pa će „srpskom i slovenskom svetu pokazati mnoge pronalaske naših srpskih Edison"..

„... Možemo se sa velikom sigurnošću nadati da duh našeg Edisona, ako ga Bog oživi, neće mirovati u bliskoj budućnosti, već će umesto toga biti sve produktivniji, – i sve obilnije raditi na dobrobit čovečanstva, a na ponos i ponos malenog na srpski narod iz kojeg je ponikao“.

Navodeći šta su o njemu pisali strani mediji, autor kaže da „u francuskim i italijanskim časopisima ima dosta o delima ovog novog Ruđera Boškovića...“, ali to treba da prenesu učeni studenti, koji bi „bili sposobni da shvate i razumeju šta im u Americi stvara njihov srpski brat Ličanin“.

U njegovoj biografiji neizostavno je spomenuti da mu je otac bio „srpski pravoslavni sveštenik Milutin Tesla“, koji je, kako se navodi u članku, „preminuo pre deset godina u Gospiću kao prota. Majka mu je Đuka, rođ Mandića, udovica uzora među srpskim popadima. Živa je, pa je dočekala sinovljevu slavu. Inače, ova starica je vredna, a ako ne zna da čita i piše, zna npr. iz narodnih pesama, iz 'Gorskogvijenca' itd. da recituje čitave delove...“ Tesla je, prema autoru, znao da recituje Bajrona, Šekspira, Getea, ali i Lazu Kostića, Šilera, Zmaja, Branka, Njegoša, Leopardija...

I za to, nadajmo se da će živeti još dugo i na korist čovečanstva, i na korist ne samo uske Like i male Srbije, već i cele velike Slavonije“, navodi se u članku.

Zanimljivo je da je u zadarskom Srpskom glasu, gde je takođe objavljen ogroman članak, posebno istaknuto Teslino srpsko poreklo, kao i neskrivena želja „Hrvata da ga prisvoje i proglase „darovitijim Hrvatom““, a sve u kontekstu vremena i značaja, jer su, kako objašnjavaju autori, njegovi sunarodnici „te godine živeli pod velikim pritiskom dela hrvatskog stanovništva čiju su netrpeljivost prema Srbima podsticali pojedini centri u Austrougarskoj”.

Navodi se da u dalekom svetu živi „mladi Srbin, koji je, doduše, malo poznat svojim sunarodnicima, a čije je delo nama Srbima bilo potpuno nepoznato...” Nepoznati autor teksta žestoko je napao tvrdnje da je Tesla bio hrvatskog porekla i besno je nabrajao da „našoj braći Hrvatima nije dovoljno. Njihovu proždrljivost se ne može zaustaviti. Srpske narodne pesme nam se kradu, a Matica hrvatska sprema se da ih izda pod svojim imenom; srpski književni jezik krste hrvatskim; a ni pojedini Srbi, kao što je Tesla, ne mogu da se otmu grabežljivijim kandžama. Ovdašnji „Narodni list“, govoreći o Tesli, naziva ga „darovitijim Hrvatom“, Teslom, Srbinom po krvi, jeziku i emocijama, a zatim sa užasom konstatuje da je „šovinizam Hrvata prerastao u bezobrazluk! “ (Lj. Marković i dr Prvi novinski članci o Nikoli Tesli objavljeni na srpskom).

Tesla je Kosanoviću povremeno slao stručne časopise, kako bi ih upoznao sa svojim izumima, a ovaj mu je odgovarao i obaveštavao ga da o njemu piše mnogo ljudi.

U martu 1890. pisao je Tesli, pošto je dobio takav časopis, da „Srbija i slovenstvo to znaju do sada, ali ako Bog da, sada će biti još više“.

Tesli su knjige slali i njegova sestra Marica i zet Nikoladin Kosanović, a u jednom od pisama Tesli poručuje da mu šalje knjige u dva paketa, „osim onih koji su vama poznatiji od ja, kao što su Vijenac, Čengij aga... neki komad Veselinovića (seoskog učitelja Srbijanskog) i Lazarevića...“

Sam Tesla je, kažu stručnjaci, 1919. godine u časopisu Moji pronalasci objavio seriju autobiografskih priča, gde pominje anegdotu iz Pariza i trenutak kada je na pitanje recepcionara hotela u kojem je odseo, „koji je njegov

(Espreso/ Nedeljnik.rs/Prenela P.V.)