GDE ŽIVE STUDENTI U BEOGRADU? Nekada se akademcima masovno kupovali stanovi, danas je situacija drugačija

Svakog septembra pred početak nove akademske godine pitanje gde ću živeti i ko će mi biti cimer postavlja većina akademaca koja dolazi u Beograd. Najveći broj njih živi u studentskim domovima ili iznajmljuje stanove sa kolegama sa fakulteta ili prijateljima, ali ima i onih kojima roditelji kupuju nekretninu, jer ne žele da im dete boravi po tuđim stanovima.

Malo odgovorniji već krajem leta krenu u potragu za smeštajem, ali ima i onih koji čekaju da školska godina počne, pa da se ozbiljnije angažuju.

Međutim, Davorka Tasić menadžerka u agenciji za nekretnine Kvadrat kaže da praksa kupovine stanova deci da u njima žive dok se školuju u poslednje dve do tri godine gotovo da uopšte ne postoji, a oni retki koji se ipak odluče za kupovinu preferiraju manje nekretnine, površine od 40 do 50 kvadrata.

- Stanovi u blizini fakulteta se poslednjih godina u najvećem broju slučajeva iznajmljuju, dok je kupovina vrlo retka i nejčešće se dešava kod onih visokoškolskih ustanova koje su udaljenije od centra, poput Farmaceutskog i Poljoprivrednog. Postoji i grupa onih koji pazare kvadrate za svoje akademce, ali ne traže nužno blizinu fakulteta već im je bitno da imaju dobru autobusku ili tramvajsku vezu. Oni dakle gledaju kakva je povezanost i računaju koliko im vremena u proseku treba da stignu na predavanja - kaže Tasić.

Navodi i da je to pravilo koje je oduvek važilo za ljude iz unutrašnjosti, i ističe kako je ta praksa nekada bila daleko učestalija i isplativija, dok je sada situacija dosta drugačija.

- Pre su se roditelji daleko lakše odlučivali na taj korak i nije bilo retko da oni koji imaju, recimo, dvoje dece, kupuju manje stanove. Dešavalo se, na primer, da sa njima u toku studija žive drugari ili kolege kojima bi oni iznajmljivali sobu u tom stanu i na taj način bi se on sam otplaćivao. Danas su, međutim, cene toliko porasle, da i kada se pazari stan teško da može na ovaj način da bude rentabilan.

Prema njenim podacima sada i kada se odluče da kupe stan primarno u ove svrhe uglavnom izbegavaju lokacije u neposrednoj blizini fakulteta već, ako, na primer imaju studente farmacije traže nekretnine u Jajincima ili na Banjici, kako bi im se kasnije investicija isplatila zbog dalje prodaje ili izdavanja. Naša sagovornica navodi da je toj vrsti kupaca jedan od najinteresantnijih krajeva Karaburma zbog niske cene kvadrata i odlične povezanosti sa svim krajevima grada.

Kada je u pitanju izdavanje stanova, Tasićeva navodi da se u prestonici svašta izdaje i da tu ne postoji nikakva kontrola.

- Ne postoje norme šta koliko može da košta, pa je česta situacija da stanodavci forsiraju cene, a mladi ljudi koji nemaju krov nad glavom preplaćuju te stanove. Ljudi koji ne poseduju nekretnine su trenutno u nezavidnoj situaciji, međutim treba napomenuti i da su oni u manjini i da smo mi još uvek populacija gde 80 odsto ljudi ima nepokretnosti u vlasništvu i da malo ko u svetu može time da se pohvali.

Lokacije koje studenti biraju za život najčešće su Vukov spomenik, koji se izdvaja zbog blizine tri velika fakulteta, zatim blizina Ekonomskog fakulteta, kao i određeni delovi opštine Voždovac, deo oko Vojvode Stepe i Dušanovca. I određeni delovi Novog Beograda se biraju kao dobra lokacija za stanovanje tokom studija, pre svega zbog odlične povezanosti sa ostatkom grada, ali i blizine Studentskog grada, što je važno onima koji se hrane u menzi.

Svaki četvrti student podstanar

Istraživanje o stavovima mladih na Beogradskom univerzitetu pokazalo je da svaki četvrti student u Beogradu živi kao podstanar, od toga 14 odsto sa „cimerom“ ili „cimerkom“, dok je oko 13 odsto reklo da žive sami kao podstanari. Prilikom iznajmljivanja stanova, najčešće traže one čije su kirije između 300 i 400 evra, pri čemu su najtraženije garsonjere, a popularni su i trosobni i četvorosobni gde žive ljudi koji se poznaju i dele troškove.

Bonus video:

(Espreso / Sasomange / Kurir / Jelena Skenderija/ Prenela: A.P)