ono što je nama so na rani, turci smatraju melemom
"RODITELJI SU DECU SVOJEVOLJNO DAVALI": Srpkinja šokirana mišljenjem zeta Turčina o danku u krvi!
Danak u krvi bio je vrsta "poreza" koji su morali da plaćaju hrišćani na teritoriji Osmanskog carstva
Svaki narod posmatra istoriju iz svog ugla. Način na koji jedan Turčin, oženjen Srpkinjom, posmatra danak u krvi, odvođenje male muške dece u Tursku da služe Otomanskom carstvu, potpuno je suprotan od gledišta koji imaju Srbi.
"Pričam nešto sa zetom Turčinom. Kaže danak u krvi je uzimanje dece u elitnu jedinicu sa mogućnošću napredovanja, kao i da su roditelji svojevoljno davali, čak i plaćali da im decu odvedu. Zabavno je kako svaki narod voli da relativizuje istoriju u svoju korist. Ovde je reč o muškoj deci, o ženskoj tek... Toliko ih je uzeto sa naših prostora da je čak njih četiri uspelo da rodi sultane Ahmeta I, Sulejmana II, Mahmuda I, Mehmeda V. Rodiš dete, dođu i pokupe ga, islamizuju, nateraju da zaboravi dom, mora da su svojevoljno pristajali", napisao je on u prvom delu svog posta na društvenoj mreži X, nekadašnjem Tviteru, pa dodao:
"I sve majke sultana su dovedene kao robinje, samo su imale sreće da ih kupe za palatu, pa da se tamo pokažu, pa da se svide sultanovoj majci, pa da se svide sultanu, pa da rode muško dete, pa da ono preživi i postane sultan. Ostale su završile da rade po njivama i budu sluge", zaključio je.
U komentarima je usledilo veliko negodovanje, pogotovo zbog upotrebe reči "dobrovoljno". Ipak, veliki broj njih je bio svestan da se istorija tumači na različite načine u različitim državama, koje su bile akteri velikih istorijskih događaja.
Šta je danak u krvi?
Danak u krvi bio je vrsta "poreza" koji su morali da plaćaju hrišćani na teritoriji Osmanskog carstva. Turci su uzimali ili otimali mladu mušku decu i odvodili ih u Tursku. Porez je uveo sultan Murat II 1420. godine, zbog potrebe carstva za vojno sposobnim muškarcima i primenjivao se do kraja 17. veka.
Jednom odvojena od svojih roditelja, deca su postajala adžami-oglani, poturčivana su i odgajana za janjičare. Oni bolji (ičoglani), odgajali su se u Seraju, gde su imali svoj internat. Jednom obučeni, postajali su pešadija ili konjica (spahije), a oni najbolji sultanova garda.
Bonus video:
(Espreso/ Žena Blic/ Prenela M.L.)