“GREH” VEČITIH: Ovo bi moglo da košta Partizan i Crvenu zvezdu licence u Evroligi?

"Ovo ima samo u Srbiji" je redovna objava na zvaničnom nalogu Evrolige, kao i na ostalim poznatijim kanalima posvećenim košarci.

Snimci iz “Štark arene” sa utakmica Partizana i Crvene zvezde su postali sinonim za košarku, a evropski velikani zavide “večitima” na ovakvoj atmosferi.

U aktuelnoj sezoni su oboreni mnogi rekordi, čime se Evroliga diči, a upravo su srpski klubovi bili ključni u pomeranju granica.

Ipak, košarkaški momenat nije najbitniji kada je u pitanju dodela višegodišnjih licenci. Nekoliko kola pred kraj regularnog dela sezone i dalje možemo samo da nagađamo o učesnicima naredne sezone.

Osvajač ABA lige i dalje dobija direktan plasman u elitu, ali šta će biti sa “onim drugim”?!

Partizan je prošle sezone dobio vajl-kard usled izbacivanja ruskih klubova iz takmičenja, dok je ove sezone to bila Crvena zvezda.

Košarkaška javnost nema dilemu da oba tima zaslužuju da se takmiče na najvećoj sceni, ali situacija nije nimalo jednostavna kada se sve pogleda iz ugla biznisa.

Misija Evrolige je širenje, otvaranje novih tržišta, pa se London, Pariz, Dubai uklapaju u ovu politiku koja nimalo nema veze sa onim što košarka znači navijačima u Srbiji, Grčkoj, Litvaniji…

Izjava Željka Obradovića verovatno najbolje oslikava ono što misle ljubitelji košarke, igrači i treneri.

- Mogu samo da kažem da sam apsolutno siguran da i Partizan i Crvena zvezda apsolutno zaslužuju da budu stalni učesnici Evrolige, svaka utakmica u Beogradu to dokazuje. Što se tiče Partizana, znam da smo prošle sezone bili najgledaniji tim na domaćem terenu, a putem TV-a samo je Real bio gledaniji od nas i to samo zato što je igrao Fajnal-for.

Za ulazak Dubaija u ABA ligu, a potom u Evroligu je bio izričit.

- Nemam pojma, niti znam išta, to se odlučuje na sastancima ABA lige, bavim se svojim timom, imam previše posla da bih se bavio još nekim stvarima, niti znam šta, niti me interesuje.

Odluku bi trebalo da saznamo u aprilu, mada ne bi bilo čudo ni da dođe do prolongiranja…

Pet klubova u igri za licencu

Pored Crvene zvezde i Partizana, tu su Virtus Bolonja, Valensija i berlinska Alba. Ovi klubovi takođe imaju svoje adute.

Nova dvorana je “kec iz rukava” italijanskog tima. Virtus je uložio 55 miliona evra za dvoranu kapaciteta 10.000. Očekuje se da bude završena do 2026. godine, a tu je i košarkaška tradicija koju ovaj grad definitivno poseduje.

Alba je bila na korak do licence proteklih sezona, ali loš plasman iz godine u godinu im nikako ne ide u prilog. Uprkos tome važe za jedan od najbolje organizovanih I nastabilnijih klubova.

Valensija, osim što važi za klub koji mnogo ulaže u razvoj mlađih kategorija, takođe gradi novu velelepnu dvoranu koja će biti otvorena već krajem godine.

Šta god da čelnici Evrolige odluče, biće nezadovoljnih, a očigledno je da konkretnih uslova za licencu nema.

Aduti Partizana i Crvene zvezde

Crvena zvezda i Partizan su dva najgledanija tima u takmičenju, sa prosecima od 19.932 kada je Partizan domaćin i 18.716 gledalaca kada je Zvezda.

Crno-beli su prodali 16.124 sezonskih karata, što garantuje prihod od gotovo 6.000.000 evra.

Crveno-beli su prodali 11.666 sezonskih karata što oko 5.600.000 evra prihoda.

Najsvežije brojke kažu da je Partizan ubedljivo najgledaniji tim, a kada su uzmu obzir domaćinstva i gostovanja stižemo do neverovatne brojke od 465.852(299.251 u Beogradu), dok Zvezda prati sa 421.789(287.860 na domaćem terenu).

Panatinaikos je treći najgledaniji tim ove sezone sa 394.217 navijača, od čega 234.830 u Atini.

Osim toga “večiti” su globalno preznatljiv brend upravo zbog “paklene” atmosfere na utakmicama.

Čini se da nema rasprave o tome da je Beograd najbolji grad za praćenje košarke. Zavidno je sa kojim intenzitetom i sa kojom emocijom se tamo proživljava svaki trenutak, a kada je derbi sve se multiplicira. Štaviše, Pobeda Crvene zvezde protiv Partizana u “Štark areni” bila je obeležena dešavanjima na tribinama - opisala je španska “Marka” ovosezonski večiti derbi.

Šta je dobila Evroliga?

Ostalo je još tri kola do kraja regularnog dela elitnog takmičenja, a brojke su davno rekle svoje.

Prvi put u istoriji Evrolige, prosečna poseta na polusezoni je bila preko 10.000 gledalaca, čime je nadmašena prethodna za čak 17.4 posto.

Ako uzmemo u obzir da je Makabi iz Tel Aviva, koji inače ima ogromnu podršku navijača, za to bio uskraćen jer svoje mečeve igra u Beogradu, jasno je da je došlo do “eksplozije” gledanosti.

Kada se pogledaju klubovi koji su ove sezone ostvarili najveći rast u odnosu na prethodne sezone, izdvaja Crvena zvezda koja u proseku ima 11.678 navijača više na svojim utakmicama, dok Partizan ima u proseku 3.204 navijača više.

Potencijalni argumenti protiv licence za “večite”

Iako su navijači najjači adut srpskih klubova, nekoliko incidenata je pokvarilo košarkašku bajku.

Navijači Crvene zvezde su nezadovoljni suđenjem na meču sa Žalgirisom ubacivali predmete na teren i napravili pravi haos uprkos upozorenjima da to ne rade. Evroliga ne toleriše ovakve ispade, pa je sankcionisala crveno-bele sa 30.000 evra.

Najvatrenije pristalice Partizana su čak gađale sopstvene igrače zbog loše partije protiv Bajerna iz Minhena.

Najveći incident se desio van Beograda kada su crno-beli gostovali Baskoniji, a nakon utakmice su viđene nemile scene. U neredima je čak priveden jedan navijač, a nakon ovih dešavanja iz Partizana često apeluju na svoje pristalice i oprezniji su kada su u pitanju gostovanja.

Ne treba da se ponosimo ni time što su uvredljive pesme tradicija na tribinama, a vrlo dobro znamo da se u Evropi ovakve stvari strogo sankcionišu.

Isplativost i razvoj tržišta

Izvršni direktor Evrolige Paulijus Motiejunas je objasnio politiku trenutnog rukovodstva i jasno stavio do znanja da je biznis plan ispred emocija.

- Moramo da se fokusiramo na dva različita aspekta. Jedan su trenutni klubovi koji igraju, njihovi navijači i takmičenje u koje se pridružuju, ali drugi deo je da moramo da imamo održive klubove. Moramo svi zajedno da dođemo do mesta gde ulazimo i razvijamo tržište - rekao je Motijejunas o standardima koje Partizan i Crvena zvezda moraju da ispune da bi ostali u Evroligi sa potencijalnim dugoročnim ili najmanje trogodišnjim vajld kartom.

- Ovo je najteži deo kad si generalni direktor Evrolige. Nemoguće je sve usrećiti. Nemoguće je doživeti sva najbolja mesta gde se igra košarka. A Beograd je jedno od najboljih mesta, očigledno. Ali, moramo da imamo brojke iza sebe. I pogledajte sve ostale klubove i tržišta koja rastu - dodao je on.

Ne postoje konkretni uslovi…

- Teško je reći šta ispunjava sve okvire zbog kojih stignete tamo. Ali prvo, na čemu radimo? Koja je vizija? Do kog mesta stižemo? Mora da bude održivo, dugoročno, nešto što razvija tržište i celu ligu, a ne samo jedan region - dodao je Motejunas.

Finansiranje i budžeti

Partizan i Crvena zvezda su klubovi koji se najviše oslanjaju na pomoć države, što nije slučaj u ostalim klubovima.

Što se tiče budžeta, “večiti” jesu napravili iskorak u prethodne dve sezone, ali ključno pitanje je održivost i stabilnost klubova.

Predsednik Crvene zvezde Nebojša Čović je 2018. godine otkrio da je upravo finansijski momenat bio prepreka za dobijanje licence već tada.

Bila je daleko oko deset miliona evra, tako da kažem. Crvena zvezda ima infrastrukturne uslove i Beograd jeste veliki grad, ali treba u celu računicu uvesti i tržište. Ušli su Bajern i Asvel, a znate, Nemačka i Francuska su velika tržišta sa aspekta broja ljudi, ali i sa aspekta TV prava, što očigledno naš region još nije, nažalost – rekao je tada Čović.

Sportski dirktor Partizana Zoran Savić smatra da su ispunili sve uslove za višegodišnju licencu i da je klub u mnogo boljoj finansijskoj situaciji.

- Ne znamo ništa. Mislim da niko ne zna. Mislim da 13 vlasnika licence imaju puno pitanja na koje bi trebalo da odgovore i da onda o svemu odluče u aprilu. Mislim da nisu napravili odluku još uvek, jer zavisi od mnogo stvari. Ne znamo šta žele da uradimo. Znamo samo za Dubai, ali niko ne zna da li će njihov ulazak da se desi sledeće sezone, ili one tamo - rekao je Savić za "Basketnjuz" i nastavio:

- Ispunjavamo sve uslove za A licencu. Imamo navijače, naša ekonomska situacija je mnogo, mnogo, mnogo bolja nego pre tri godine kada sam došao u martu 2021. Neverovatna je razlika, a dolazak Željka Obradovića je bio ključ.

Otkriveni budžeti

Predsednik Partizana Ostoja Mijailović izjavio da crno-beli imaju "najveći budžet u istoriji kluba" i da je "ove sezone za celokupnu organizaciju izdvojeno 20 miliona evra".

U gostovanju u jutarnjem programu TV Prve, Čović je otkrio da je ekipa s Malog Kalemegdana u ovu sezonu ušla s nešto manjim budžetom od svog večitog gradskog rivala.

- Budžet Crvene zvezde je 15.777.062 evra. Hajde da kažemo, oko 15 miliona i 800. Troškovi za igrače, po finansijskom fer-pleju Evrolige, ne smeju da pređu 65 odsto budžeta. To znači da su naši troškovi za igrače negde oko 10 milona i 200, tačnije 10.192.738 evra. To je budžet za sezonu 23/24. Naravno, budežet je živa materija u slučaju da dođe do nekih dolazaka ili odlazaka. On će se svakako menjati - rekao je Čović.

Dugovanja prema državi

- Nešto ćemo da pozajmimo, dugoročni kredit i rešiti preostali dug. Poslednja tri meseca platili smo pet miliona evra poreza državi. Redovno plaćamo PDV, takođe i sve ostale dugove redovno izmirujemo. Kad isplatimo još tri miliona više nećemo imati dugove, bićemo najstabilniji klub u Evropi kada su u pitanju finansije - izjavio je Mijailović krajem prošle godine.

Čović s druge strane tvrdi da je dug Crvene zvezde znatno manji.

- Mi smo od 1.12. do 15.12. uplatili 150.780.902 dinara za porez. Nastavićemo to već u ponedeljak dalje. Mislim da ćemo u narednih mesec-dva, naše obaveze izmiriti - zaključio je Čović.

Bonus video:

(Espreso)