4 PITANJA O TERORISTIČKOM NAPADU I DALJE BEZ ODGOVORA: Masakr u Moskvi obavijen velom MISTERIJE

U terorističkom napadu na koncertnu halu “Krokus” u predgrađu Moskve poginule su 137 osobe, među kojima i troje dece, oko 180 ljudi je ranjeno. Ruske bezbednosne službe obelodanile su da su uhapsile sve počinioce ovog zločina, Islamska država je preuzela odgovornost za napad, ali je i dalje mnogo stvari obavijeno velom misterije.

Nakon velike tragedije koja se dogodila u petak uveče u ruskoj prestonici barem četiri pitanja su trenutno bez pravog odgovora: 1. Ko stoji iza napada i da li su imali pomagače “sa strane”; 2. Ko je sve zakazao od ruskih bezbednosnih službi; 3. Zašto su osumnjičeni za teroristički napad bežali prema Ukrajini?; 4. Zašto Rusi nisu u uzeli u obzir saznanja američkih službi i podigli nivo bezbednosti?

Mnogo pitanja, malo odgovora. Ipak, krenimo redom.

DILEMA 1: Ko stoji iza napada?

Samo nekoliko časova posle terorističkog napada, iste večeri odgovornost za napad je preuzela Islamska država (ISIS), ali treba biti oprezan jer se i ranije dešavalo da je ova džihadistička grupa preuzimala odgovornost za napade sa kojima, kako se kasnije ispostavilo, nije imala veze.

Ipak, pojedine obaveštajne službe “upiru prstom” na ogranak ISIS-Korasan, poznatiji kao ISIS-K, koji je nazvan po starom terminu za region koji je obuhvatao delove Irana, Turkmenistana i Avganistana. Ovaj ogranak se pojavio prvobitno u istočnom Avganistanu krajem 2014. godine i brzo stekao reputaciju ekstremne brutalnosti.

- ISIS-K je poslednje dve godine usredsređen na Rusiju, često kritikujući Putina u svojoj propagandi - rekao je Kolin Klark iz Centra Soufan, istraživačke grupe sa sedištem u Njujorku.

Stručnjaci kao jedan od motiva navode činjenicu da je Putin promenio tok sirijskog građanskog rata intervencijom u Siriji 2015. podržavajući predsednika Bašara el Asada protiv opozicije i Islamske države.

Međutim, Rusi koji su veoma brzo izašli sa fotografijama nekoliko uhapšenih i njihovim imenima (Mahmadrasul Nasridinov 37, Rivozidin Ismonov 51, Šohindžon Safolzoda 21 i Rustam Nazarov 29), nisu toliko ubeđeni da je ISIS glavni krivac, ili barem da su imali dobru logističku pomoć “sa strane”.

Glavna urednica “Raša Tudej” Margarita Simonjan tvrdi da iza napadača stoje - Ukrajinci.

- Nije u pitanju Islamska država. To su Ukrajinci. I to što su još juče, pre nego što su ove osobe uhapšene, zapadne specijalne službe tvrdile da su napadači iz Islamske države, to ih je upravo i odalo - rekla je Simonjan.

Takođe postoje i kritičari Putina i ruske vlade koji tvrde da je pucnjava bila “operacija pod lažnom zastavom” koju je osmislio Kremlj, potencijalno da je koristi kao izgovor za kasniju eskalaciju rata u Ukrajini, koji se vodi od februara 2022, piše “Njuzvik”.

Neki su uporedili napad u Moskvi sa incidentom iz 1999. u kojem su navodno korišćene operacije pod lažnom zastavom da bi se opravdao rat sa Čečenijom.

DILEMA 2: Ko je sve zakazao?

Građani Rusije, bilo da se radi o Putinovim glasačima ili protivnicima, na usnama imaju samo jedno pitanje: Kako je sve ovo moglo da se dogodi i šta su radile nadležne bezbednosne službe?

Prosto je neverovatno da četvorica napadača nonšalantno dođu zastarelim automobilom do poznatog koncertnog centra u kojem se tada nalazilo 6.000-7.000 ljudi, da unesu automatsko oružje, eksploziv, benzin, da praktično bez ispaljenog metka neutrališu pripadnike obezbeđenja, da ubiju ili rane skoro 300 osoba, a onda da bez mnogo muke izađu iz “Krokus siti hola”, sednu u automobil, napuste Moskvu i dođu skoro do granice sa Ukrajinom, a da ih za to vreme niko nije primetio, ni zaustavio.

Prema pričama očevidaca prošlo je skoro sat vremena kada su prve policijske snage ušle u “Krokus”, dok su specijalci čekali i duže kako bi razradili akciju pošto se sumnjalo da su teroristi i dalje u njemu i da su se zabarakadirali.

Ovaj napad je podsetnik da teroristička grupa ostaje snažna pretnja, ali i da su ih ruske bezbednosne službe, zaokupljene ratom u Ukrajini, možda zanemarile, iako se Kremlj i dalje bori u Siriji.

“Krokus”, prostrani izložbeni kompleks u Moskvi, nije ni približno obezbeđen kao izuzetno visoko bezbednosno okruženja u centru grada gde se nalaze Kremlj i vladine kancelarije. Ali to je jedno od najvećih i najpoznatijih mesta u gradu. Već se postavljaju pitanja o neuspehu FSB-a da zaštiti prostor, ali i generalno lošem odgovoru na teroristički napad.

Potpuno novi, sveobuhvatni sistem za prepoznavanje lica širom Moskve, koji se naširoko koristi za identifikaciju opozicionih demonstranata, takođe nije uspeo da zaustavi napad u petak. A vlastima je trebalo sat i po da rasporede specijalne snage na lokaciju u moskovskom predgrađu Krasnogorsk zbog velikih saobraćajnih gužvi.

- Napad je pokazao potpunu nemoć ruskih specijalnih službi, nacionalne garde i čitavog sistema za sprovođenje zakona. Gde su helikopteri za brzo raspoređivanje na kritična mesta Moskve? Gde su naoružana vozila? - pita se Nikolaj Mitrokhin, naučni saradnik nemačkog Univerziteta u Bremenu.

DILEMA 3: Zašto su bežali ka Ukrajini?

Kako su saopštile ruske vlasti, četvorica terorista su uhapšena u u Brjanskoj oblasti, koja se graniči kako sa Ukrajinom, tako i sa Belorusijom. Istražni komitet javio je da su četvorica osumnjičenih pokušali da pobegnu automobilom i pređu rusko-ukrajinsku granicu, te da su imali kontakte u Ukrajini i koristili oružje unapred pripremljeno u skrovištu. Oni su posle napada u Moskvi automobilom prešli skoro 400 kilometara, dok im je do granice bilo preostalo manje od 100.

Još u večeri kada se dogodio napad, bilo kakvu umešanost demantovali su kako Ukrajinci, tako i “ruski Partizani” koji su izveli nekoliko napada poslednjih nedelja. Kako su istakli i jedni i drugi, beg u Ukrajinu bi samo bio dokaz da se radi o potpunim amaterima s obzirom da je u tom regionu raspoređen izuzetno veliki broj ruskih oružanih snaga, da dronovi svakog sekunda nadgledaju granični pojas, a posebno nakon skorašnjih napada “ruskih Partizana”.

- Oni su pokušali da se sakriju i krenuli su prema Ukrajini, gde im je, prema preliminarnim podacima, pripremljen siguran prolaz na ukrajinskoj strani za prelazak državne granice - rekao je predsednik Putin.

Portparol ukrajinske vojne obaveštajne uprave Andrij Jusov rekao je za Bi-Bi-Si da je granična oblast sa Ukrajinom „puna specijalnih službi i vojske, da je to linija fronta”.

- Nagoveštavanje da su osumnjičeni krenuli u Ukrajinu značilo bi da su bili glupi ili samoubilački nastrojeni - rekao je.

DILEMA 4: Zašto nisu poslušali Amere?

Početkom marta američka ambasada u Moskvi upozorila je svoje građane da se drže podalje od velikih javnih okupljanja zbog moguće terorističke pretnje. To sugeriše da su zapadne obaveštajne agencije presrele razgovore koji su govorili da dolazi napad. Uprkos trenutnim tenzijama, obaveštajne agencije obično dele obaveštajne podatke o terorističkim pretnjama sa svojim ruskim kolegama, tako da je verovatno da su i Rusi imali neku ideju o neposrednoj pretnji - mada možda ne dovoljno da je preduprede.

Ono što je, međutim, sve šokiralo, da se oni po svemu sudeći nisu obazirali niti ozbiljno shvatili američke kolege. Naime, kako su posvedočili i srpski političari, od kojih su neki tih dana bili upravo u Moskvi, nigde se nije moglo primetiti da su pooštrene bezbednosne mere. Naprotiv.

- Napad u Moskvi je zasigurno propust ruskih bezbednosnih službi. Mislim da je to prvi pokazatelj koliko je loše kada se prekinu bezbednosni kontakti između službi. Sigurno da jeste propust i da će mnogi u Rusiji biti kažnjeni zbog toga što se desilo. Moj utisak iz Moskve, jer ja nisam bio tamo otkako je počeo rat, da ne možete da vidite ništa što asocira na povišeni nivo bezbednosti, da se zemlja nalazi u ratnom stanju. Možda je to razlog zašto su mogući ovakvi događaji - rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Hronologija: Napad trajao tačno 18 minuta

Nešto pre 20 časova ispred hale “Krokus” parkirao se beli “reno simbol” iz koga je istrčala grupa terorista. Oni su ušli na jedan od bočnih ulaza, prvo su likvidirali obezbeđenje, a onda počeli nasumično da pucaju na sve koji su došli pre svega na koncert grupe “Piknik”.

• Napadači su bili naoružani puškama kalašnjikov, imali su veliku količinu municije, po jednoj verziji koristili su eksploziv kako bi izazvali požar, po drugoj u rančevima su imali kanistere sa benzinom. Nakon pucnjave odjeknule su eksplozije, a onda je vatra počela da se širi “Krokusom”.
• * Nastala je opšta panika, deo posetilaca je pokušao da se domogne izlaza, drugi su odlučili da se sakriju dok ne prođe napad, a bilo je i onih koji su se pravili mrtvi iz straha da bi mogli da nalete na teroriste.
• Napad je trajao 18 minuta nakon kojih su teroristi iskoristili haos nastao zbog požara i sporu reakciju policije i uspeli su da pobegnu. Po nekim medijima to se desilo tačno u 20.13.
• Na lice mesta dolazi veliki broj ekipa Hitne pomoći, vatrogasaca, policije, a za njima i specijalci. Akcija je bila veoma oprezna i zbog informacije da su teroristi i dalje u tržnom centru, da imaju taoce.
• Specijalci ulaze unutra i izvode ranjene, počinje uviđaj, gledaju se snimci sa kamera, kreće velika potera po celoj Rusiji za teroristima.
• ISIS brzo preuzima odgovornost za teroristički napad, Amerikanci izlaze u javnost sa tvrdnjom da su upozoravali Ruse da bi ovo moglo da se desi, Ukrajinci demantuju da imaju bilo kakve veze sa masakrom.

Dan kasnije Rusi saopštavaju da je uhapšeno 11 terorista, od kojih četvoro koji su direktno učestvovali u napadu.

Bonus viddeo:

(Espreso/ Blic/ Prenela M.L.)