"DOK JA SKUPLJAM PARE ZA HLEB, ĆERKA TROŠI PARE NA GLUPOSTI" Ispovest bake Emice koja živi skromno KIDA DUŠU

Gospođa Emica, 71-godišnja žena priznala je da je nakon odlaska u penziju u svakodnevnim problemima. Iako veći deo njenih briga dolazi zbog male penzije, tu je i problem sa ćerkom koja, kako ona kaže, iako ima svoju platu nema osećaj za svoju majku i živi od danas do sutra.

Naime, Emica iz Hrvatske živi sama u kući koja je prevelika za nju. Nema snage, kaže da se pokrene i proda je, iako njenu penziju "pojedu" režije i ostali troškovi. Međutim, dok ona s penzijom živi krajnje skromno, njena ćerka se navodno razbacuje novcem.

Ne boli gospođu Emicu duša, objašnjava, zbog toga što ona jedva preživljava sa 420 evra penzije, dok ćerka ima i troši, već je muči to što je u ćerkinim godinama ona sa suprugom gradila kuću i nešto stvarala, a ćerku ni za šta nije briga i živi od danas do sutra.

"Živim sama u manjem mestu u kući, a ćerka je podstanarka u stanu u gradu. Završila je fakultet i ima dobru platu, stan plaća 500 evra plus režije. Vidim da joj još uvek ostane lepa svota za trošenje. Bila sam kod nje na nekoliko dana. Sama je koliko znam, sada ima i tog psa. Išle smo u više marketa, ja se nisam mogla načuditi na šta ona i koliko ona troši para. Dovoljno je reći da psu kupuje najskuplje konzerve", objašnjava Emica.

"Meni je hleb preskup a ona tako..."

Ona na svaki cent pazi, da čak odredi i na šta ide koliko u mesecu, za razliku od njene ćerke koja ogroman novac troši čak i na ljubimca.

"Meni je hleb za 1,90 evro strašno skup, a ona je u stanju toliko da da za pseću konzervu. I to ne kupi mu samo jednu, nego natrpa toga ni sama ne znam koliko. Kad mi je rekla da je uzela i nekakve spravice za jačanje zuba životinje, dajte molim vas, recite vi meni, da li je to normalno danas?", pitala se uzrujano.

Kaže potom da su i prevelike razlike u načinu života među ljudima.

"Otišle smo potom i u šoping centar po hranu i za kuću nešto, njoj je normalno da kupi mali sir za sedam evra, slatkišima ne gleda cenu, uzme naravno najskuplju čokoladu. Voće i žitarice kupuje na "bio" odeljenju, skupo je da je meni nezamislivo. Tada sam shvatila koliko smo mi penzioneri oštećena strana, da ne kažem nešto prostije", govori ona.

"U njenim godinama ja sam štedela"

Na kraju, kaže, pitala se ko je tu lud, ona koja nema i štedi, ili njena ćerka koja ne misli na sutra, ali ni na majku.

"Na kraju sam se pitala, ko je tu lud, ona, ja ili ova država i ovo društvo. Srećna sam što mlad čovek poput moje ćerke može sebi dosta toga priuštiti, ali me tišti što mi sa penzijama s druge strane ne možemo bez opterećenosti priuštiti ni osnove kao što je hrana.

Ipak ću vam reći da smatram da ona previše gluposti kupuje, kao da ne postoji sutra. U njenim godinama ja sam imala nju, nisam se usuđivala da kupim ni najjeftiniju čokoladicu, toliko smo štedeli za kuće. Razumem da su se vremena promenila i da se danas drugačije živi, ali živeti od danas do sutra bez cilja i plana, bez stvaranja nečeg konkretnog, ne znam šta bih rekla. Samo se nadam da je neće starost pitati gde joj je bila mladost", zaključila je 71-godišnja Emica.

Bonus video:

(Espreso/Moje Vrijeme/Prenela V.A)