14 MILIONA LJUDI GLEDA U SNIMAK KOJI JE PODELIO ILON MASK I NE TREPĆE: Ovo morate da vidite, NEVEROVATNO (VIDEO)

Kompanija Elona Muska za interfejs mozga i računara objavila je video koji navodno prikazuje prvog čoveka koji koristi Neuralinkov moždani implant za kontrolu kursora miša i igranje partije šaha.

Pacijent, identifikovan kao 29-godišnji Noland Arbo, rekao je da je povređen u ronilačkoj nesreći pre osam godina koja ga je paralizovala ispod ramena. On opisuje korišćenje Neuralink implantata kao korišćenje Sile iz franšize Ratovi zvezda, omogućavajući mu da „samo zuri negde na ekranu“ i pomera kursor gde želi.

Elon Musk, koji je osnovao Neuralink 2016. godine, retvitovao je snimak Arboa i rekao da pokazuje „telepatiju“.

Pored igranja šaha, Arbaugh je rekao da mu je implantat Neuralink takođe omogućio da igra video igricu Civilization VI osam sati uzastopno, iako je bio ograničen time što je morao da čeka da se implant napuni. Američka administracija za hranu i lekove (FDA) dala je Neuralinku dozvolu da sprovede klinička ispitivanja na ljudima prošle godine, a ubrzo nakon toga kompanija je objavila da traži ispitanike za početno šestogodišnje ispitivanje.

Ovo je prvi put da je Neuralink podelio snimak čoveka koji koristi svoj moždani implant, nakon što je Musk u januaru objavio da se prvi učesnik ispitivanja „dobro oporavlja“ nakon implantacije tehnologije. Dolazi nešto manje od tri godine nakon što je kompanija objavila video koji prikazuje majmuna kako kontroliše kursor na ekranu da bi igrao pong koristeći tu tehnologiju.

Ova vrsta kontrole preko interfejsa mozak-računar nije sasvim nova

Wall Street Journal primećuje da je 2004. paralizovana osoba takođe mogla da pomera kursor zahvaljujući pomoći interfejsa mozak-kompjuter. Ali ova ranija iteracija tehnologije nije bila u stanju da prenosi podatke bežično kao Neuralink, i oslanjala se na žice koje vire kroz kožu. Činjenica da je Arbaugh mogao da održi razgovor dok je pomerao kursor takođe je primetna.

„To je svakako dobra polazna tačka“, kaže Kip Ludwig, kodirektor Instituta za translacioni neuroinženjering u Viskonsinu. Međutim, on je negirao da demo predstavlja „proboj“. Druge kompanije poput BlackRock-a i Sinchron-a takođe su pokazale kako paralizovani pacijenti mogu da koriste interfejse mozga i računara za kontrolu elektronskih uređaja, iako manje invazivni pristup Sinchron-a možda neće moći da prikupi toliko neuronskih podataka. Paradromics i Precision Neuroscience takođe rade na implantatima mozga kako bi se takmičili sa Neuralinkom.

Neuralink je kritikovan zbog načina na koji je sproveo svoja ispitivanja, a kritičari su ukazivali na nedostatak transparentnosti oko elemenata poput broja subjekata ili rezultata koje procenjuje. Prethodni eksperimenti kompanije na majmunima takođe su bili predmet kontroverzi, uključujući izveštaje da su životinje uključene u ispitivanja morale da budu eutanazirane nakon što su pretrpele komplikacije uključujući krvarenje u mozgu, „krvavu dijareju, delimičnu paralizu i cerebralni edem“.

Iako se Neuralink u početku predstavlja kao pomoćna tehnologija, Musk je rekao da na kraju želi da se ugradi u savršeno zdrave ljude kako bi poboljšao njihove sposobnosti. Ali to je još daleko.

Arbo je priznao da „ima još mnogo posla da se uradi“ i da je tim „naišao na neke probleme“. Ali takođe kaže da mi je implant „već promenio život“.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Prenela T.Š.)