SAKSOFONISTA SA KUBE NAM JE ISPRIČAO ŽIVOTNU PRIČU: Život je posvetio muzici, sada želi da to prenese na Beograd

Kubanac Rej Beni već dvadeset i dve godine uveseljava slučajne prolaznike u Beogradu magičnim zvucima saksofona. Svojim uličnim performansima predstavlja kulturu svoje zemlje na njemu svojstven način. Ljubav prema ovom instrumentu je nešto što je najvrednije u njegovom životu, dok mu je prvi pravi saksofon poklonio otac.

Lepo je vreme u Beogradu, Knez Mihailova je prepuna ljudi, na samom početku ulice, omanji, vremešni i lepo obučeni čovek, sa kapom na glavi, duva u cev saksofona i pokretima prstiju proizvodi prijatne tonove odajući atmosferu mira i spokoja svakome ko se nalazi u blizini.

U pauzi od sviranja, Rej Beni je odlučio da nam ispriča svoju životnu priču, kao i o njegovoj umetničkoj karijeri u Beogradu.

"Kao malo dete počeo sam da učim da sviram saksofon. Imao sam nekih deset godina kada sam ušao u "magičan svet" muzike. Inače, u mojoj rodnoj Kubi, mnogi ljudi provode slobodno vreme tako što igraju, pevaju i druže se. Taj naš mentalitet mi donosimo u svaku zemlju u koju dođemo, pa sam ja tako odlučio da Beograđanima prenesem lepote zvuka ovog instrumenta koji držim u rukama", priča kroz osmeh Rej Beni.

Kako kaže, svi u njegovoj porodici su bili muzikalni. Konkretno njegov otac koji mu je na poklon kupio prvi saksofon koji i dan danas drži u svojim rukama.

Pored toga što svira ovaj instrument, on jako dobro zna i da pleše - salsu. Zbog toga on svoj talenat i umeće želi da prenese na mnoge Beograđane.

"Pored toga što dobrovoljno provodim vreme svirajući saksofon na različitim mestima u Beogradu, ja predajem i salsu u jednoj privatnoj školi i učim polaznike lepotama ovog divnog plesa. Kada sam stigao u Beograd pre dvadeset i dve godine bio sam prvi profesor salse. Mogu da se pohvalim da je odaziv i interesovanje ljudi zaista veliko što znači da mnogi žele da nauče da plešu", priča Beni.

Kako dodaje, svako ko želi da nauči da svira saksofon mora da "poznaje i oseća" ritam i da "svoj život posveti muzici i ovom instrumentu".

"Svaki iskusni saksofonosti mora da poznaje ritam. Mora da ima stalnu inspiraciju u muzici. Ja "sviram i dok spavam" i "čujem tonove" u svojoj glavi. Jednostavno, prepustio sam svoj život muzici i srećan sam zbog toga", objašanjava on.

Kako dodaje, njegovo sviranje je pre svega zbog umetnosti, a ne zbog životne egzistencije.

"Ja ne sviram zbog novca, već sviram za svoju dušu i za dušu slučajnih prolaznika koji u mojoj muzici uživaju. Ja ne sviram svaki dan, već obično dva do tri puta nedeljno. Obično sviram u centru Beograda jer mi je tu u blizini Kalenić pijaca koju rado posećujem", završava kroz osmeh Beni.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/Miloš Dojčinović)