TLO NE MIRUJE
TRESLA SE CRNA GORA, A TLO U SRBIJI SVAKODNEVNO... Na Balkanu sudar 3 velike ploče, ovo su SUMORNE PROJEKCIJE!
Analiza pod nazivom "Gubici usled istorijskih zemljotresa u regionu Balkana: Pregled javno dostupnih podataka" sprovedena je za region Balkana
Jak zemljotres pogodio je jutros Crnu Goru, u četiri sata i šest minuta, a podrhtavanje tla osetilo se i Srbiji i u Bosni i Hercegovini. Zemljotres bio jačine 5,4 stepena po Rihterovoj skali. Nakon prvog potresa usledio je i niz slabijih. Balkan je inače mesto gde se sudaraju tri velike ploče, koje se dalje dele na tri manje. Šta sve znamo o zemljotresima na Balkanu i kakve su projekcije?
Epitet trusnog područja Balkanu donose pre svega potresi iz Turske i Grčke, jer same zemlje bivše Jugoslavije nisu poznate po intenzivnoj seizmičkoj aktivnosti. Ipak, bilo bi netačno kada bismo rekli da nije bilo razornih zemljotresa i na ovim teritorijama. Balkan je tektonski aktivna oblast usled kolizije tri velike ploče: Evroazijske, Afričke i Anadolske, koje se dalje dele na manje ploče.
Ovi procesi stvaraju česte, iako obično slabije zemljotrese, navodi se u analizi Centra za prognozu zemljotresa "Quantectum".
Kako navode, uprošćeno rečeno, geografski region koji čini Balkan nalazi se u veoma složenom geološkom okruženju gde se susreću mnoge tektonske ploče.
Analiza pod nazivom "Gubici usled istorijskih zemljotresa u regionu Balkana: Pregled javno dostupnih podataka" sprovedena je za region Balkana. Pokazalo se da je značajan broj ljudi stradao ili bio pogođen zemljotresima i da je region pretrpeo značajne materijalne gubitke.
Analize pokazuju koji su to najrazorniji zemljotresi, ali i šta bi se dogodilo kada bi se ponovili danas. Pa, krenimo redom.
Zemljotresi u Srbiji
Srbija leži u seizmički aktivnoj zoni, i iako su zemljotresi česti, oni ozbiljniji su ređi ali se ipak dešavaju i uzrokuju manja oštećenja na robusnim kućama, navodi se u analizi Centra za prognozu zemljotresa.
Jedan od poslednjih velikih zemljotresa bio je zemljotres jačine 5,5 stepeni Rihtera koji se dogodio u centralnoj Srbiji, svima nama mnogo poznatiji kao zemljotres u Kraljevu.
- Zemljotres se dogodio 3. novembra 2010. godine u 01.56 časova na oko 10 km severoistočno od Kraljeva
- Jačina zemljotresa je bila 5,5 stepeni po Rihteru
- Šok se osetio širom zemlje, uključujući prestonicu Beograd, kao i u susednim zemljama
- Dve osobe su poginule, a više od 180 je zadobilo lakše povrede
- Neki vid oštećenja je pretrpelo oko 16.000 kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata
- Više od 1.500 objekata je proglašeno nebezbednim za upotrebu
Od trenutka najjačeg udara region Kraljeva pogodilo je preko 650 zemljotresa slabije magnitude u rasponu 1.5 do 2.5 stepena Rihterove skale, što je direktna posledica smirivanja tla.
Prema svetskim podacima, 3 osobe su umrle od 1950. godine od direktnih posledica zemljotresa u Srbiji.
Crna projekcija: 500 smrtnih slučajeva i 1 milijardu dolara ekonomskog gubitka
Kako objašnjavaju iz Centra za prognozu zemljotresa, potres sa godišnjom verovatnoćom pojave od 0,4 odsto (povratni događaj od 250 godina) mogao bi da izazove oko 500 smrtnih slučajeva i 1 milijardu dolara ekonomskog gubitka.
"Ne treba se opuštati, na širem području Šumadije moguć je jači zemljotres"
Podsetimo da se od početka 2024. godine nešto preko 30 zemljotresa dogodilo se na tlu Srbije, pokazuje lista automatski lociranih seizmičkih događaja Republičkog seizmološkog zavoda. Iako većina ovih potresa nije prelazila jačinu od 2 stepena po Rihteru, vesti o zemljotresima koji se nižu u Boru, Novom Pazaru, Donjem Milanovcu, Svilajncu neminovno bude zebnju od potencijalnih većih potresa. Otkrivamo da li je tako nešto moguće i gde se mogu očekivati najjača pomeranja tla.
Kako za "Blic" objašnjava seizmolog i profesorka na Rudarsko-geološkom fakultetu Ana Mladenović, teritorija Srbije nalazi se u području Balkanskog poluostrva, koje je sa svih strana ograničeno tektonski veoma aktivnim zonama.
- Glavni razlog nastanka zemljotresa na teritoriji naše zemlje je regionalno značajan tektonski proces, koji je predstavljen sudaranjem Jadranske mikroploče i Dinarida. Na graničnom delu ove dve velike tektonske jedinice stvara se velika količina napona, koji se prenosi i u unutrašnjost kontinenta. Zbog toga su zemljotresi u priobalnom području Hrvatske, Crne Gore i Albanije najjači - objašnjava Mladenović.
U nedavnom razgovoru vezano za seriju blažih, ali gotovo svakodnevnih zemljotresa u Srbiji, Mladenović kaže:
- S jedne strane, nema previše razloga za brigu, jer nas ne može pogoditi scenario sa zemljotresom magnitude veće od 6, koja bi za naše područje bila katastrofalna, imajući u vidu kako se grade objekti. S druge strane, ne treba se ni potpuno opustiti, pogotovo ako se ima u vidu da se poslednji jači zemljotres dogodio pre više od 10 godina (3. novembra 2010. godine u Kraljevu), kao i da skorašnja seizmička aktivnost ukazuje na to da je seizmička energija u Šumadiji generalno na višem nivou, te da se očekuje dešavanje jačeg zemljotresa u širem području Šumadije - zaključuje.
Zemljotresi u BiH
U Bosni i Hercegovini zemljotresi mogu izazvati velike štete u blizini epicentra. Zbog posebne tektonske situacije u zemlji, zemljotresa je više nego u drugim balkanskim zemljama. Uglavnom se javljaju zbog pomeranja Afričke ploče ka severu i njenog sudara sa Evroazijom prilikom klizanja ispod evropskog kontinenta.
Kao rezultat svoje tektonike, BiH može očekivati epizodne zemljotrese magnitude 5,0 i više, koji potencijalno ugrožavaju ljudske živote i staništa.
Smrtni slučajevi i velika urbana razaranja zabeleženi su u takozvanom banjalučkom zemljotresu 1969. godine. Ovo su brojke:
- Zemljotres se dogodio 27. oktobra 1969. godine u 16.35 časova
- Jačina zemljotresa bila je 6,4 stepena po Rihterovoj skali
- Prethodio mu je takozvani "predšok" odnosno zemljotres magnitude 4 stepena
- Stradalo je 15 osoba, a povređeno 1.117 njih
- Potpuno je uništeno 86.000 stanova
- Velika šteta pričinjena je školama (266), zdravstvenim ustanovama (133), društvenim i državnim ustanovama (152)
Crna projekcija: 400 smrtnih slučajeva i više od 4 milijarde dolara štete
Na osnovu trenutne izloženosti, procenjuje se da bi isti zemljotres, da se dogodi danas izazvao više od 400 smrtnih slučajeva i više od 4 milijarde dolara štete.
Prema svetskoj bazi podataka, od 1950. godine u Bosni i Hercegovini od direktnih posledica zemljotresa poginulo je 29 osoba.
Zemljotresi u Hrvatskoj
Hrvatska obala leži na velikoj tektonskoj strukturi koja se proteže od Splita na jugu do Karlovca na severu. Duž ove strukture, Jadranska mikroploča se sudara sa Evropskom pločom, formirajući planinski lanac Dinarida. Kao rezultat toga, Hrvatska doživljava višestruke manje ili veće zemljotrese, od kojih su neki razorni. Godina 2020. je bila veoma "plodna godina" za zemljotrese u Hrvatskoj, posebno u severnom delu zemlje u oblasti oko Zagreba.
U martu 2020. godine Zagreb je pogodio zemljotres jačine 5,3 koji je izazvao veliku štetu, ali na sreću nije bilo poginulih. Zemljotres jačine 6,4 stepena Rihterove skale pogodio je 29. decembra 2020. godine grad Petrinju južno od prestonice, pri čemu je poginulo sedam ljudi i uništeno je na stotine zgrada i kuća.
Najrazorniji zemljotres pogodio je 1667. godine Dubrovnik:
- Zemljotres se dogodio 6. aprila 1667. godine u 8 časova ujutru
- Jačina zemljotresa bila je 7,2 stepena po Rihterovoj skali
- Stradalo je više od 3.000 ljudi, što je bila polovina tadašnjeg stanovništva grada
- Zemljotres je porušio gotovo ceo grad.
Crna projekcija: Više od 1.500 mrtvih, šteta preko 7 milijardi dolara
Ako bi se isti zemljotres dogodio danas, procenjeni broj žrtava bio bi više od 1.500, a šteta preko 7 milijardi dolara.
Prema svetskim podacima, u Hrvatskoj je od 1950. godine od direktnih posledica zemljotresa umrlo 17 ljudi.
Zemljotresi u Severnoj Makedoniji
Kada je reč o seizmičkoj aktivnosti u Severnoj Makedoniji, veći deo Balkana će i dalje pamtiti razorni zemljotres u njenom glavnom gradu 1963. godine.
- Zemljotres se dogodio 26. jula 1963. godine u 5 časova ujutru u Skoplju.
- Jačina zemljotresa bila je 6,1 stepeni po Rihteru
- Stradalo je više od 1.000 ljudi, povređeno je oko 4.000 njih
- Više od 200.000 ljudi je ostalo bez svog doma
- Uništeno je oko 80 odsto grada
Skoriji zemljotres koji se pamti u Severnoj Makedoniji bio je jačine 5,4 stepena Rihterove skale i dogodio se 10. septembra 2016. godine na dubini od 10 km, 2 km severoistočno od Skoplja. Vlasti su saopštile da niko nije stradao, ali da je povređeno više od 50 ljudi, a oštećeni su mnogi objekti.
Prema svetskim podacima, više od 1.000 ljudi umrlo je u BJR Makedoniji od 1950. godine od direktnih posledica zemljotresa.
Zemljotresi u Sloveniji
Slovenija predstavlja mesto spajanja tri različite geološke celine: alpske, dinarske i panonske. Ipak, jaki zemljotresi su prilično retki u Sloveniji, ali su se u njenoj istoriji pokazali kao veoma opasni.
Najveći zemljotres na teritoriji Slovenije bio je idrijski zemljotres.
- Zemljotres se dogodio 26. marta 1511. godine u Idriji
- Jačina zemljotresa je bila 6,8 stepeni po Rihteru
- Procenjuje se da je poginulo od 12 do 15.000 ljudi
- Pričinjena je velika materijalna šteta
Crna projekcija: 1.000 smrtnih slučajeva i 5 milijardi dolara ekonomskog gubitka
Zemljotres sa godišnjom verovatnoćom pojave od 0,4 odsto (povratni događaj od 250 godina) mogao bi da izazove oko 1.000 smrtnih slučajeva i 5 milijardi dolara ekonomskog gubitka.
Zemljotresi u Crnoj Gori
Crna Gora takođe leži u seizmički aktivnoj zoni u kojoj se tokom godine beleže mali zemljotresi. Iako su ozbiljni zemljotresi ređi, ipak se dešavaju.
Poslednji ozbiljan zemljotres Crna Gora pamti iz davne 1979. godine.
- Zemljotres se dogodio 15. aprila 1979. godine oko 06.20 ujutru petnaestak kilometara od crnogorske obale između Bara i Ulcinja
- Jačina zemljotresa je bila 7 stepeni po Rihteru
- Smrtno je stradalo 94 osobe, a bilo je oko 1.000 povređenih
- Zemljotres, koji je trajao samo 10 sekundi, ostavio je bez krova nad glavom više od 100.000 ljudi i uništio 53 zdravstvene ustanove, 570 objekata socijalne i dečije zaštite i drugo
Prema svetski dostupnim podacima, od 1950. godine od direktnih posledica zemljotresa u Crnoj Gori stradalo je više od 150 ljudi.
Bonus video:
(Espreso/ Blic/ Vanja Zelenović/ Prenela: T.M.)