"JEDINA MANA, ULICE SU BILE PREUSKE ZA NAS": Izveštaj sa Noćnog marša u Zagrebu (FOTO)

Osmomartovski marš odigrao se širom sveta, kako bi obeležio značaj istorijske borbe za prava radnica i napomenuo njen nastavak u trenutnom sistemu.

Među mnogim gradovima u Evropi na mapi marša našao se i Beograd, ali i Zagreb koji je ove godine pokazao progresivniji prilaz 8. martu, a iznenadio je i u brojnosti.

Organizatorke FAKTIVA započele su sa saborkinjama i saborcima Noćni marš tradicionalno na Trgu žrtava fašizma (kod džamije) te centrom grada uz snažne parole, ispisane i one skandirane, prošle kroz centar Zagreba do parka Zrinjevac.

Između ostalog isticala su se radna i socijalna prava žena u Hrvatskoj, solidarnost sa svim radnim ljudima, onima na margini, Palestinkama i Palestincima, a posebno su naglasile problem abortusa. Naime, pre 24 godine Hrvatska je izbacila abortus iz Ustava, onog koji je davne 1974. godine donela SFRJ, a upravo želja za udaljavanjem od ideje Jugoslavije, udaljila je komšije od progresivne istorije, one koju Srbija i dalje, skoro začudno, gaji. Zato hrvatske borkinje zahtevaju vraćanje abortusa kao ustavnog prava u sistem.

Borbene, solidarne i hrabre, građanke Hrvatske izašle su na ulice nekoliko gradova, a aktivistkinja Vida Račić izvestila me je o prednostima i "manama" Marša u Zagrebu koje je ona primetila.

Definitivna prednost ovogodišnjeg Marša bila je inkluzivnost odnosno intersekcionalnost. Zahvaljujući govornicama i organizacijama poput Free Palestine Croatia, Hrana ne oružje, Zelena akcija i nekolicini anarhističkih grupa, čini mi se da je ovaj Marš bio doista u oslobađanju celog društva, ne samo cishet belih žena. Skandiranja su bila na celom spektru, od "we're here, we're queer, we're fabulous don't mess with us" do "klimatska prava i feminizam srušićemo kapitalizam", pa čak i "brick by brick, wall by wall, fortress Europe's gonna fall". Dakle i na hrvatskom i na engleskom, natpisi i na latinici i na srpskoj ćirilici, složno smo vikale i za ženska prava i za oslobađanje Palestine, i za podršku izbeglicama i, naravno, za rušenje kapitalizma.

Jedina mana bi bila da su ulice bile preuske za sve nas! Duh je bio opčarajući i sveobuhvatan. Bila sam ponosna na nas, na celu povorku; osećala sam se prihvaćeno i sigurno. Ako ćemo ovako nastaviti, možda ipak imam nadu za budućnost, zaključila je Račić.

Dvojezičnost i dva pisma na Maršu zaista govore o sveobuhvatnosti radničke borbe koja ne isključuje već integriše i ojačava, rečju, deluje upravo suprotno od načela kapitalizma. Ipak, naša sagovornica je našla suštinske mane koje nastaju zbog manjka vremena i sistematičnog krojenja Marša.

Svakako ovaj marš nije bio savršeno inkluzivan i intersekcionalan! Nisu se spominjala na primer prava ljudi s invaliditetom ili ugroženost penzionera. Spominjala se Palestina, no to je daleko od jedinog rata i kolonizovanja koje se danas dešava. Ali mislim da je ovo i dalje bio golem korak unapred i imam nade da će ići i nabolje, primetila je Račić.

U duhu zapošljavanja jeftinije radne snage u Hrvatskoj, to jest ljudi iz azijskih država poput Nepala i Filipina, Maršom se, što je posebno istakla Vida Račić, proorilo i o pravima migranata.

Pričalo i o hrabrosti izbeglica i migranata kojie se ovde bore za svoja prava i time pomažu svima nama jer pružaju otpor ovom sistemu, naglasila je Vida Račić.

Dakle, kao i u Beogradu, i u Zagrebu, 8. marta oseća se složnost potlačenih koji izlaze na ulice za sebe i one koji nisu u mogućnosti, stoga je jasno da aktivistkinje kroz Marš vide snagu za borbu protiv sistema koji urušava.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Bonus video:

(Espreso/ Verica Arsić)