RIBA SE SME JESTI JEDINO NA OVAJ DAN TOKOM USKRŠNJEG POSTA: Dobro ga zapamtite, VERNICI TU ČINE KATASTROFALAN GREH

Veliki post je najstroži post u pravoslavnom kalendaru prate određena pravila, s tim što vernici neretko nisu sigurni kako najbolje da ih se drže. Jedno od pitanja je i kad u toku posta ne sme da se jede riba, odnosno kad je dozvoljeno jesti ribu u tih sedam nedelja posta.

Za početak, prvo treba istaći da je svaki post vezan za bogoslužbeno uzimanje hrane, a ne za tip hrane. Dakle, iz Crkve poručuju da se hrana ne deli na čistu i prljavu i dozvoljenu i nedozvoljenu, nego se u stvari određuje prema onome da ne živi čovek samo od hrane, već od reči božije. Stoga postu ne treba pristupiti sa očekivanjem izbora hrane, nego sa očekivanjem bogoslužbenog ritma sopstvenog života. To je prvi i osnovni princip. A to podrazumeva i odlazak u crkvu na bogosluženja da bi se čula reč božija i promišljala u svojoj svakodnevici jer služba se ne prekida onog trenutka kada izađemo iz crkve, nego se ona nastavlja. A hrana je sastavni deo te službe. U skladu sa ovim prvim i osnovnim pravilom hranu ne treba da razvrstavamo na ono što jedemo i što ne jedemo, nego da menjamo sopstveni pristup hrani tokom tog perioda.

Riba samo na Cveti i Blagovesti

A kako to u praksi izgleda?

Tokom Velikog posta, kojim se telesno i duhovno pripremamo za praznik vaskrsenja Hristovog, uzdržavamo se od loših misli i dela, kao i od mrsne hrane – mesa, jaja, sira, mleka, dakle, hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom, ali i na dan Sv. četrdesetorice mučenika. Riba se može koristiti samo na Blagovesti (7. april 2023.) i Cveti (9. april 2023.). Svim ostalim danima posti se na vodi, a pogotovo strogo sredom i petkom. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta se poste posebno strogo. To isto važi za poslednju nedelju posta koju postimo na vodi, osim Velikog četvrtka na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do tri sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok na vodi. Takođe strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.

U svemu ne treba smetnuti sa uma da je hrana deo našeg bogosluženja i ona se nalazi u tipicima bogosluženja, pravilima po kojima se vrše službe tokom čitave godine. A bogosluženje je čitav naš odnos prema svetu. To je naš ljubavni odnos prema svetu, a ne zakonsko ispunjavanje nečega. U pitanju je obnavljanje naših pravih veza i zato se hrana tako i razvrstava.

Vrlo je važno da oni koji odluče da poste ne čine to sami, nego da odu kod svog sveštenika. Ukoliko nemaju stalni parohijski odnos sa sveštenikom ili im on ne dolazi u kuću, mogu da odu do hrama koji im je teritorijalno blizu i pokušaju da dobiju upustvo za post prema sopstvenom životu. Osobama kojima su posao teški fizički poslovi, trudnicama, starijim nemoćnim osobama, osobama sa hroničnim bolestima koje primaju terapiju sveštenik će verovatno dati savet na koji način da poste a da ne ugroze svoje zdravlje.

(Espreso/novas/Nevena Dimitrijević/Prenela P.V.)