"MI NEMAMO VIŠE PROLEĆA I JESENI, PROMENE SU NAGLE": Poznati kardiolog otkrio kako VREME može uticati na ljude

Poslednjih godina svedoci smo naglih, neretko i burnih meteoroloških izazova, a sve kao posledica klimatskih promena. Kako se naš organizam najvišim delom sastoji od vode, tako je i on veoma usko povezan sa tim vremenskim, pa i klimatskim oscilcijama, a što u organizmu živih bića dovodi do raznih promena, pa i nastanka bolesti.

Gostujući u emisji "Zravo sa Ivanom", kardiolog profesor dr Predrag Mitrović izjavio je da se klima poslednjih godina promenila i da će u budućnosti u delovima Srbije klima biti nalik stepskoj.

On objašnjava da poseban problem mogu biti velike temperatrurne razlike, pa tako jednog dana da bude dva stepena, već sledećeg 18 stepeni, a takva razlika može biti i više nego nepovoljna po ljudski organizam.

- Spoljni vazdušni pritisak deluje na naš organizam i drži naše telo u tonusu. Mi će ćemo se kao i životinje i druga živa bića navići na te promene, ali biće potrebno vreme za to. Promene su došle naglo, mi više nemamo proleća i jeseni i ono što je najbitnije da temperaturu unutrašnje i spoljne sredine menjamo lagano, kako naš organizam ne bi pretrpeo veći šok. Stariji sugrađani i penzioneri to već znaju, ali mnogi mlađi ne i onda prilikom nagle promene sredine u vrelim letnjim ili hladnim zimskim danima svoj organizam naglo izlažu stresu, što dovodi do pojave angine pekteoris i do pogoršanja nekih hroničnih bolesti - kaže profesor Mitrović.

Stepska klima

Inače, stepska klima predstavlja tip klime, koji je prelaz između vlažne i suve. Ova klima zastupljena je na svim kontinentima. Može da se javi u umerenim, ali i u suptropskim širinama. Ono što je zajedničko za ovo klimu, jesu prosečne male godišnje količine padavina, ali i velika temperaturna razlika koja u jednom danu može biti viša od 20 stepeni. U toku godine u ovim predelima padne manje od 500 mm, a više od 250 mm padavina po kvadratnom metru, a najčešće od 300 do 400 mm. Više padavina ima ka predelima koji su bliži morima i okeanima.

Na području Evrope ova klima preovladava na jugu Rusije i Moldavije, a u Aziji u centralnom delu kontinenta. U Severnoj Americi ovaj tip klime preovladava u kontinetalnim predelima SAD, odnosno u oblasti Srednjeg Zapada.

Temperature tokom zimskih meseci su ispod 0°C, mogu da opadnu i ispod -20-30°C, dok se leti kreću od 30 do 40°C, lokalno i više.

Postoji i suptropski tip ove klime, koji u Africi i u Australiji predstavlja prelaz od tropske ka pustinjske klime. Temperature leti idu od 40 do 45°C, pa lokalno i više, dok su zimske od 10 do 20°C.

Oba tipa stepske klime odlikuju se često veoma sušnim vremenom i naglim prelazom iz zime u leto i obrnutno, odnosno prelazna godišnja doba veoma slaba su izražena.

Kod oba tipa ove klime maksimum padavina javlja se tokom letnjih meseci, kao posledica kontinetalnosti, dok je minimum padavina zimi, a slab sneg koji padne zimi u manjim količinama, njegov snežni pokrivač može se dugo zadržati.

Kako se ovaj tip klime sreće u velikim ravnicama, neretko duvaju vrlo jaki i suvi vetrovi, a vegetacija je i više nego oskudna kada je drveće u pitanju i uglavnom preovladavaju nisko rastinje i trava.

Kada je reč o Srbiji, varijanta stepske klime preovladava u severoistočnom delu zemlje, naročito u Banatu, a pre svega u onom delu zemlje koji gravitira ka Rumuniji. Najviše je izražena u delovima Deliblatske peščare, na severu i istoku Banata i na istoku Timočke i Negotinske Krajine. Ovaj deo zemlje ujedno se odlikuje naglim promenama vremena, i ogromnom temperaturnom razlikom kako u jednom danu, tako i između toplih leta i hladnih zima, dok su prelazna godišnja doba veoma slabo izražena.

Bonus video: BIĆE SNEGA U MARTU, ALI SAMO U OVIM PREDELIMA Meteorolog najavio zahlađenje: Srednji datum za POSLEDNJI SNEG je 21. mart

(Espreso/Telegraf/Prenela: D.S.)