promo
Ratkov: Strahinja me je naučio da više verujem u sebe!
NAŠ GOLGETER I PRVOTIMAC SALCBURGA GOVORI O PRITISCIMA SA KOJIMA SE SUOČAVA NA TERENU I NAČINIMA KAKO IH REŠAVA
Biti centarfor znači nositi veliki pritisak na leđima. Uloga u timu obavezuje na golove na svakoj utakmici, na veštinu dostojnu vođe navale tima, na ispunjenje ogromnih očekivanja navijača. Promašeni penal ili propuštena gol prilika su stvari koje ljubitelji fudbala ne zaboravljaju tako lako.
To breme često padne na pleća veoma mladih igrača kojima nije jednostavno da se nose sa pritiskom. Međutim, 20-godišnji Petar Ratkov, prvotimac Salcburga, i jedan od naših najboljih mladih igrača primer je fudbalera koji je uspeo da pronađe recept kako da se izbori sa tim. Kroz novu kampanju sportskog brenda adidas pod nazivom „You got this“, ovaj mladi pobednik otkriva svoj put ka uspehu.
„Dosta je bilo momenata u karijeri kada sam se suočavao sa velikim očekivanjima. Pamtim trenutak kada sam debitovao u Ligi šampiona prošle godine. Bila je to utakmica protiv portugalske Benfike, igrali smo u gostima, kada sam u 71. minutu zamenio Roka Šimića na terenu. Pred taj duel sam imao stvarno veliki pritisak, ali sam uspeo da ga savladam jer sam ceo momenat u glavi prebacio u nešto pozitivno. To mi nije bilo teško da uradim jer sam se pripremao za slične situacije, svestan da je igranje fudbala na vrhunskom nivou pre svega privilegija. Bavim se sportom koji volim od kako znam za sebe. I kada god mi je teško, setim se zbog čega sam počeo da treniram fudbal i koliko mi prija da sam na terenu“, kaže Ratkov.
Rezultat koji je na semaforu, vreme koje ističe, navijanje publike, povici sa tribina, momenat milionskog auditorijuma preko televizije, sastavni su deo onog sa čim se fudbaleri širom Evrope suočavaju iz sedmice u sedmicu, tokom cele karijere.
„Mislim da su se stariji igrači navikli na to. Dosta ih gledam pred utakmicu i vidim opuštenost kod njih. To mi dosta znači zato što prenose takav dobar osećaj i na mene. Pamtim važan savet koji mi je dao moj saigrač Strahinja Pavlović, a to je da potrebno da uvek verujem u sebe i da budem opušten, da uživam u fudbalu. Sa druge strane, malo pozitivnog pritiska može da bude i dobra stvar, da vas pogura napred, da podigne dozu adrenalina kako biste izvukli maksimum. Važno je pronaći balans“.
Kažu da se pritisci najlakše „razbijaju“ golovima kad je reč o napadačima, a Ratkov je pre neki dan uspeo da to učini posle svega šest sekundi na terenu, što je najbrži gol ikada postignut u prvenstvu Austrije.
„Za svaku utakmicu se trudim da se dobro spremim. Analiziram, razmišljam, gledam protivnike, njihove slabe i jake strane, unapređujem svoje karakteristike iz nedelje u nedelju. Trudim se da primenim sve što trener od nas zahteva. Ne komplikujem, već rešavam. Gol je moja preokupacija, da li u šestoj sekundi ili 90. minutu, svejedno je. Još važnije od toga, naravno, je da ekipa pobedi. Jer, džaba i da postignem četiri gola, ako nismo kao tim slavili. Uz sve to, neophodno je da pronađem i zadržim fokus sve vreme na terenu. Nije to lako, naravno, ali svest da je potrebno na tome da se radi je osnovni preduslov za uspehe“.
Svaki igrač ima neki svoj mali “ritual” pred utakmicu koji mu donosi sreću i dobru energiju, a slično je i sa Ratkovim.
„Muzika mi pomogne da se smirim i opustim, da pronađem ravnotežu. Kako na terenu, tako i u privatnom životu. Ne izlazim u klubove, ponašam se primerno i nekako mi je u glavi uvek to da ne želim da uradim ništa čime bih uvredio svoje roditelje ili porodicu. Bez obzira na to da li sam pod pritiskom na utakmici, da li sam uradio sve kako sam želeo ili ne. A znam da moje vreme tek dolazi i zato sam strpljiv, i učim lekcije iz dana u dan”, zaključuje Ratkov.
(Espreso/Promo)