rat u ukrajini
OGLA DVE GODINE NE ZNA NIŠTA O MUŽU: Ukrajinac napisao poslednju poruku ženi na toalet papiru
Olha Babič se nada podršci EU, posebno u pregovorima o razmeni zatvorenika
Mikita Horban gubi glas dok priča. "Dajte mi samo trenutak", kaže i pravi dugu pauzu.
- Oprostite, još uvek mi je teško - kaže Horban.
Mikita priča o vremenu koje je proveo u zarobljeništvu u rukama ruskih vlasti. Njegov pogled je prazan, luta prema plafonu i podu dvorane u Evropskom parlamentu u Briselu. U Belgiju je došao na poziv litvanskog EU-predstavnika, Petrasa Austreviciusa, sa drugim žrtvama ruske invazije na Ukrajinu.
- Pre dve godine Rusi su došli u naše selo u Ukrajini, mene i mog oca su uzeli kao taoce, ispitivali su nas, mučili. Šrafcigerom su mi polomili prste", priča Mikita Horban. On je s ocem odveden u Rusiju, u regiju Kursk. Zašto su ih Rusi uhapsili, Mikiti još uvek nije jasno, jer nikada nije podignuta nikakva optužnica. Tokom zarobljeništva zadobio je povrede nogu i skoro da nije mogao da hoda. U Kursku je na hladnoći morao da spava na otvorenom - bez cipela. Smrznuti prsti su mu na kraju amputirani u zatvoru.
- Zbog tih povreda su me pustili.- kaže Mikita kog su uključili u razmenu zarobljenika s ruskim ratnim zarobljenicima u Ukrajini. Nakon šest nedelja provedenih u zarobljeništvu, on se uspeo da se vratiti u svoje selo, ali još uvek ne zna gde mu je otac, kaže Mikita za Dojče vele
Na njegovo pitanje pokušava da odgovori Olha Rešetilova. Ona volonterski radi za organizaciju "Inicijativa medija za ljudska prava", kako bi pomogla civilima iz Ukrajine koji su oteti od strane Rusije. Ona navodi da je reč o oko 1500 osoba, "civilnih taoca", za čiju sudbinu postoje dokazi. Sa mnogima od njih ne postoji nikakav kontakt, kaže Olha Rešetilova.
O nekima je uspela da sazna ponešto zahvaljujući izjavama onih koji su oslobođeni. Ti ljudi bivaju uhapšeni, zatvaraju ih, bez optužbe, bez suđenja, kaže. Većina njih se drži u područjima Ukrajine koje je okupirala Rusija. Drugi su prebačeni u logore u Rusiju. Olha Rešetilova pretpostavlja da broj civilnih talaca visoka. Za mnoge od njih nikada se neće ništa saznati. To su taoci"
Austrevicius, koji podržava Olhu Rešetilovu i njenu humanitarnu organizaciju, želi u Briselu da skrene pažnju na sudbinu otetih osoba. "Ti ljudi postoje. Ne treba zatvarati oči pred činjenicom o civilnim taocima koje su oteli ruski okupatori. Moramo se zauzeti za njih i pokretati to pitanje na svakom sastanku na kome su prisutni ruski predstavnici", kaže ovaj evropski parlamentarac za DW.
"Nismo se mogli ni oprostiti", kaže Olga Babič, supruga Oleksandra Babiča, gradonačelnika Gole Pristana u regiji Herson. Njenog supruga su u gradskoj skupštini pre dve godine uhapsili ruski vojnici. Tamo su ga zadržali nekoliko dana i mučili. Oleksandr Babič je na toalet-papiru napisao svoju poslednju poruku supruzi Olgi:
"Volim te. Ne znam što će se dogoditi." Od tada ona više nema kontakta sa njim. U leto 2022. godine bilo je znakova da je još živ. Olga je putem različitih kanala uspela da sazna da je Oleksandar zatvoren u istražnom zatvoru na Krimu. Međutim, do danas nije podignuta optužnica, pa stoga nijedan advokat nije mogao da vidi gradonačelnika Gole Pristana. Drže ga u izolaciji. Njen suprug je u prvom mesecu rata bio organizator otpora protiv ruskih okupatora u svom gradu. Zbog toga su hteli da ga ućutkaju.
Olha Babič se nada podršci EU, posebno u pregovorima o razmjeni zatvorenika. Zbog toga iznosi svoju priču u javnost, izlažući se potencijalnoj opasnosti jer bi se ona ili njena porodica mogli naći na udaru ruskih bezbednosnih snaga.
Bonus video:
(Espreso/Večernji list/ Blic/ Prenela M.L.)