stari nazivi za mesece
ZNATE LI ŠTA JE DERIKOŽA I LEŽITRAVA? Stari Srbi su imali drevna imena za mesece koje danas malo ko zna
Nazivi su uglavnom opisivali prirodne pojave tipične za taj period
Kada je usvojen Julijanski kalendar, Srbi su potpuno izbacili svoje nazive za mesece i vremenom su se ta imena potpuno izgubila, što je zaista šteta. Hajde da se podesetimo kako su naši preci nazivali mesece u godini do pre više od veka.
Koložeg (januar): vreme kada se zbog hladnoće često palila vatra da bi se uvećala moć zubatog zimskog sunca, kolo je stari naziv za sunce a žeg za vatru
Sečko (februar): najpogodniji period za orezivanje drveća jer tada ne luči sokove
Derikoža (mart): zbog nedostatka namirnica, vlada glad i smrt, a najveća je stopa smrtnosti, stoka se najviša ubija i jede
Lažitrava. biljober (april): vreme bujnog rasta i cvetanja trave a zbog lepog vremena ljudi mogu da se izvrnu na nju ali seie bere poljsko bilje i od njega viju venci za kuću, torove i njive, a sada se to čini na Đurđevdan.
Cvetanj, (maj): period kada se cela priroda budi i cveta
Trešnjar (jun): vreme dospevanja prvih voćki, naročito trešanja
Žetvar (jul): vreme kada se obavljala prva žetva
Gumnik (avgust): letina se odvozi sa njiva i žito vrše na gumnu, malom platu ograđenom kamenom na kome se vršilo žito, ali su se i družili ljudi
Grozdober (septembar): vreme za berbu grožđa u vinogradima
Šumopad (oktobar): lišće počinje da žuti, crveni i opada
Studeni (novembar): mese kada počinje hladno vreme i niske temperature
Koledar (decembar): vreme kretanja obrednih povorki u susret novoj godini koja predstoji.
Stari Srbi nisu proslavljali novu godinu kao što se danas proslavlja a umesto nje se praznovao početak polugodišta, odnosno leta i zime. Letnik je narodna proslava obnovljene prirode posle prospavane zime a obuhvatalo je vreme oko prolećne ravnodnevice, a kasnije je to pomereno na 1. mart.
Bonus video:
(Espreso/ 24sedam/ Prenela M.L.)