api terapija
ZAMISLITE DA STE U SOBI SA 500.000 PČELA: Dragomirov centar nudi NEOBIČNU TERAPIJU koja leči "MODERNU BOLEST"
Jedna od popularnih destinacija za api turizam su ruralna područja gde se nalaze pčelinjaci, a tu je svoj api centar ušuškao i Dragomir Topalović
U poslednjih nekoliko godina raste interesovanje za api turizmom. Ova specifična grana turizma privlači ljude koji žele da istraže fascinanatan svet pčela, nauče o njihovom životu i uživaju u njihovim blagodetima, ali i da nađu put do svog ozdravljenja.
Jedna od popularnih destinacija za api turizam su ruralna područja gde se nalaze pčelinjaci. Tu je svoj api centar ušuškao i Dragomir Topalović.
Preduzetnik u penziji iz okoline Gornjeg Milanovca u svet pčelarstva ušao je zapravo api terapijom, a za Espreso objašnjava kako njegov centar funckioniše i šta je zapravo api terapija.
"U pitanju je pomoć pri lečenju, a ne lečenje, to je važno naglasiti. Dakle, vi dođete kod mene sa određenom dijagnozom. Ja tu dijagnozu prosledim doktorima sa kojima sarađujem, a to su Dr Dragoljub Paunović, specijalista za plućne bolesti i dr Merica Milavić Vujković, specijalista medicinske psihologije. Oni naprave procenu, da li je to uopšte za apiterapiju, koliko apiterapije je potrebno i daju ostale savete", objasnio je Topalović.
Doba korone je i za Dragomira, kao i za sve, bilo puno izazova. Za njegov centar u selu Brđani čak i prekretnica jer su osim za terapije, posetioci počeli da se interesuju i za odmor.
"Kada je krenula korona, turisti su se više interesovali za klasičan seoski turizam, a ova apiterapija je bila čisto neki dodatni sadržaj apicentra. Uglavnom su to bile vikend varijante za odmor", priča naš sagovornik.
Što se same terapije tiče, njegov centar poseduje šest inhalacionih mesta, odnosno uređaja sa maskama koje koriste osobe sa pulmološkim problemima. Prema rečima sagovornika, iz tih uređaja izlazi vazduh iz košnica koji posetioci direktnu ubacuju u pluća, taj vazduh razvodnjava sekret i time se pročišćavaju pluća.
"Direktna inhalacija pogodna je za astmu, bronhitis, opstrukciju pluća kako kod dece tako i kod odraslih. Uspešnost kod male dece je preko 90%, dok je kod starijih malo manji procenat", tvrdi sagovornik.
Dragoslav terapiju deci nudi besplatno, dok je za odrasle cena simbolična. Za one koji spavaju u centru, s obzirom na to da poseduje i smeštajne kapacitete, korišćenje terapije je takođe besplatno. Otkriva i da mu često dolaze organizovane grupe iz različitih delova Srbije pa određeni period svakodnevno putuju od kuće do centra, inhaliraju se i vraćaju kući.
Osim za probleme sa plućima, api terapija se pokazala uspešnom i pri lečenju psihosomatskih bolesti, a najefikasnije za lečenje menadžerske bolesti. U pitanju je bolest modernog doba. Živi se sve brže, a obaveza je sve više. Stres je u toj jednačini neizbežan, a posledice koje ostavlja često su nesagledive.
Za te potrebe, Dragomir je napravio specijalizovanu komoru u kojoj možete prespavati sa 500-600 hiljada pčela. Pčele su izolovane pregradama od vas, ali vi možete videti šta pčele rade unutar košnica koje su u mrežici.
Ono što terapeutski deluje u komori je zapravo zvuk koji proizvode pčele.
"Pčele ispuštaju dve vrste zvuka - ono što naše uši slabije čuju, i ono što naše uši ne čuju uopšte a to su frekvencije od 8 do 12 Hz. Naš mozak inače ima više frekvencija. Alfa frekvencije su zadužene u našem mozgu za smirenje i za opuštanje i to su upravo talasi od 8 do 12 herca. Beta frekvencije mozak emituje u budnom stanju. Kada legnete u komoru, dve frekvencije jednostavno se poklope i dolazi do upuštanja kompletnog tela. Sat vremena provedenih u komori je kao da ste čvrsto spavali osam sati. Tako se čovek odmori, opusti, i to je jedini nalin lečenja menadžerske bolesti koja je priznata u svetu", kaže Toplalović i dodaje da poejine firme u svetu čak i šalju svoje menadžere jednom mesečno da odspavaju i odmore.
Navodi da je i samo boravak u ovoj prostoriji dovoljan, pa makar i samo sat vremena. Osim zvuka, terapeutski deluju i aerosole odnosno mirisi pčelinjih proizvoda, voska i slično.
Dragomiru centar nije primarni posao, odnoso ne živi od toga. Piroritet mu nije zarada već podizanje svesti o značaju prirode i pčela. Prve tri godine radio je bez ikakve nadoknade, a sada, kada već ima redovne posetioce, naplaćuje minimalno kako bi centar održavao.
Kaže da su od putnika namernika, leti češći slučajni prolaznici koji idu, na primer, na more i vide da blizu auto-puta imaju smeštaj pa odluče da tu sprespavaju i odmore.
Centar zimi ne radi. Sezona počinje otrpilike između sredine marta i sredinom aprila pa sve dok traje pčelarska sezona odnosno do jeseni.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Bonus video:
(Espreso)