MNOGI PSIHOLOZI SMATRAJU DA RODITELJI OVAKO DECI TRAJNO UNIŠTAVAJU SAMOPOUZDANJE: Većina njih prave ISTE GREŠKE

Istraživanja su pokazala da su samopouzdana deca manje anksiozna, imaju bolje rezultate u školi, otpornija su i da imaju zdravije međuljudske odnose.

Psihoterapeutkinja i autorka popularne knjige „13 stvari koje mentalno jaki roditelji ne rade“, Ejmi Morin, ukazala je na sedam najvećih grešaka koje roditelji prave, a koje uništavaju samopouzdanje dece:

1. Omogućavanje deci da izbegnu odgovornost

Iako možda mislite da će kućni poslovi opteretiti vašu decu i povećati njihov nivo stresa, obavljanje poslova po kući će im zapravo pomoći da postanu odgovorni.

Obavljanje zadataka prilagođenih uzrastu dece pomaže im da razviju osećaj kompetencije i postignuća. Bilo da kažete svom detetu da vam pomogne oko pranja veša ili da iznese smeće, određene odgovornosti su prilike da deca sebe vide kao sposobnu i kompetentnu.

2. Ne dozvolite im da prave greške

Teško je gledati kako vaše dete ne uspeva, kako ga odbijaju ili zabrlja. Kada se ovako nešto desi, mnogi roditelji žure da spasu svoju decu pre nego što padnu. Ali štiteći ih od neuspeha, vi im zapravo uskraćujete priliku da uzvrate.

Bilo da je vaš mališan zaboravio kopačke pre važne fudbalske utakmice ili je dobio nekoliko pogrešnih odgovora na zadatku iz matematike – greške mogu biti njihovi najveći učitelji u životu.

Svaka greška je prilika za njih da razviju mentalnu snagu koja im je potrebna da sledeći put budu bolji.

3. Da ih zaštiti od njihovih emocija

Prirodan je poriv da želite da razveselite svoju decu kada su tužna ili da ih smirite kada su ljuta. Ali način na koji reagujemo na emocije naše dece ima veliki uticaj na razvoj njihove emocionalne inteligencije i samopoštovanja.

Pomozite svojoj deci da prepoznaju šta izaziva njihove emocije i naučite ih kako da ih sami kontrolišu. Obezbedite im „okvir“ koji će im pomoći da razumeju kako se osećaju kako bi im u budućnosti bilo lakše da kontrolišu svoje emocije na društveno prikladan način.

4. Podsticanje mentaliteta žrtve

Izgovaranje stvari poput „ne možemo da priuštimo nove patike kao druga deca jer smo siromašni“ potvrđuje vašem detetu da je većina životnih okolnosti van njihove kontrole.

Umesto da dozvolite svojoj deci da se sažaljevaju i preuveličavaju svoje nesreće i probleme, ohrabrite ih da preduzmu neku pozitivnu akciju (npr. prodajte limunadu van kuće da uštede za stvari koje žele).

Deca koja prepoznaju svoje izbore u životu imaju više samopouzdanja i optimističniji su u pogledu stvaranja bolje budućnosti za sebe.

5. Previše zaštitnički stav

Naravno, držanje deteta „ispod staklenog zvona” oslobađa vas mnogo neprijatnosti i brige, ali preterana izolacija usporava njihov razvoj.

Vidite sebe kao vodiča, a ne zaštitnika. Dozvolite svojoj deci da iskuse i osete život.

6. Očekujete savršenstvo

Velika očekivanja su zdrava, ali ako očekujete previše, osetićete neke posledice. Kada deca vide da očekujete previše od njih, možda neće ni pokušati ili se osećaju kao da nikada neće ispuniti ta očekivanja.

Umesto toga, dajte jasna dugoročna očekivanja sa „preprekama na putu“. Na primer, odlazak na fakultet je dugoročna očekivanja, pa im pomozite da usput imaju kratkoročne ciljeve – da dobiju dobre ocene, rade domaće zadatke, čitaju…

7. Kazna, a ne disciplina

Deca treba da nauče da neke radnje dovode do ozbiljnih posledica. Ali postoji velika razlika između discipline i kazne.

Deca koja su disciplinovana misle – loše sam izabrao. Deca koja su kažnjena misle – ja sam loš čovek.

Drugim rečima, disciplina vašem detetu daje samopouzdanje da može da donosi pametnije i zdravije odluke u budućnosti, dok ga kazna navodi da misli da nije u stanju da bude bolje.

Bonus video:

(Espreso/Krstarica/A.J.)