VELIKI GUBITAK ZA NAŠU ZEMLJU: Odlazak još JEDNOG VELIKANA

Istaknuti pripovedač i romansijer, inače član Srpskog književnog društva, Dragi Bugarčić preminuo je prekjuče.

Rođen je 20. oktobra 1948. u Vršcu. Počeo je profesionalnu karijeru kao pesnik, nastavio kao pripovedač, a potom se okrenuo romanima i na našoj književnoj sceni bio je aktivan više od pet decenija.

Iza njega su ostala dela „Priče“, „Semenkare“, „Grob Džonija Vajsmilera“, „Vršac?: trideset tri priče“. Takođe i romani: „Sparina“, „Pusti puže rogove“, „Zaharije u Beču“, „Pustolovine Želimira Besničkog“, „Gost“, „Strah“, „Lavirint“, „Roman o romanu“, „Roman o Milu Doru“, „Mocart i kugla“, „Sporedna ulica“, „Strah roman u nastavcima“, „Gatalica“, „Slepi spomenik“, „Obdukcija“… Takođe i prevodi i dokumentarne knjige.

Bio je jedno vreme i sekretar „Nolita“, kad su urednici u toj izdavačkoj kući radili Vasko Popa ili Ivan V. Lalić.

– Na mnoga besmislena pitanja, među kojima je i uobičajeno „zbog čega pišem“, ne umem da odgovorim. Ne znam zašto pišem. Ili mogu da dam pogrešan odgovor: pišem da bih opisao stepeništa kojima sam se penjao i silazio u životu, poput reke ponornice koja uvire u zemlju da bi iz nje izvirala. Stepenici po kojima se korača i po kojima klize, teku senke, ne samo ljudske. U Vršcu postoji izlomljeno terasasto stepenište na padini Brega koje su stari varošani prozvali Kalvarijom. Odgovor bi mogao da bude i pitanje: zašto pišem o stubištu? Zbog čega se moja generacija decenijama uspinjala malom Kalvarijom, izgrađenom vek ranije?… Šta navodi i druge da pišu o stepeništima? Svaka poetika je malo komična – govorio je Bugarčić.

Bonus video:

(Espreso/Nova/Jelena Koprivica/prenela:B.S.)