POTRESNa priča
JUGOSLAVIJA JE UZDISALA ZA NJOM, A NIKO NIJE ZNAO DA JE VODILA NAJTEŽU BITKU: Sve se saznalo nakon njene SMRTI
Stanislava Pešić zauvek će ostati upamćena u domaćoj kinematografiji.
Stanislava Pešić, jedna od najvoljenijih glumica Jugoslavije, rođena je 7. juna 1941. godine u Grockoj, za vreme prvih ratnih godina Drugog svetskog rata. Odrasla je u uglednoj porodici, gde joj je otac bio zamenik javnog gradskog tužioca, a majka profesorka francuskog jezika. Iako je poticala iz ugledne porodice, Stanislava je bila poznata po svojoj fizičkoj aktivnosti i borbenom duhu, što je bilo neuobičajeno za mlade dame njenog vremena. Veoma mlada, Stanislava je shvatila da je njen poziv gluma. Pokušala je da upiše Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju dok je još pohađala gimnaziju, ali je bila odbijena nakon što je njena majka krišom zamolila komisiju da je odbije. Ipak, to je nije obeshrabrilo, pa je kasnije uspela da upiše Akademiju i postane deo ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu.
- Tatina plata bila je mala i, za razliku od druge dece, mi nismo imale da jedemo med, već smo užinale mast i hleb. Uletiš u kuću, baba namaže mast na hleb i trk napolje. Priznale smo da nas je sramota što mi jedemo mast, a druga deca med. Sutradan, baba koja se teško kretala, došla je do šetališta i izdaleka, koliko je grlo nosi, povikala: "Vesna, Mirjana, Staša, užina! Meda i ’leba!" Pojurile smo kao bez duše, a baba nam je uvalila topao hleb u ruke i rekla: "Trčite dok se ne slojani, nikom ne daj da proba, jedite brzo!" A samo je zagrejala hleb, mast se istopila i mi smo dobile "meda i hleba" – napisala je glumica u knjizi "Devetnaest društvenih igara".
Jedna od uloga koja je obeležila karijeru Stanislave Pešić bila je uloga šarmantne Olge Petrović u seriji "Pozorište u kući". Ova serija je obeležila jednu eru jugoslovenske televizije, a lik Olge Petrović osvojio je srca gledalaca širom bivše Jugoslavije. Stanislava je svojim talentom i harizmom donela lik Olge Petrović do života, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji jugoslovenske televizije.
Stekla je veliku popularnost širom nekadašnje Jugoslavije i bila je svesna toga da je ljudi prepoznaju, vole i cene. Usledile su brojne glavne i sporedne uloge, a na Televiziji Beograd je radila i kao voditeljka programa za decu. Međutim, Stanislavu je zatkla teška sudbina. Glumica je 1992. obolela od raka. Svoju poslednju ulogu u drami “Dugo putovanje u noć” hrabro je odigrala u vreme kada je već bila teško bolesna. Pet godina vodila je bitku za ozdravljenje, za život. Preminula je 20. novembra 1997. u Beogradu izgubila najtežu životnu bitku i preminula od raka.
Poslednje godine života ostale su zapisane u njenom dnevniku, pretočenom u knjigu "Devetnaest društvenih igara".
Glumica je postala majka dvojice sinova: najpre je s vajarom Slavoljubom Vavom Stankovićem dobila sina Peru, a potom s kompozitorom Vojislavom Vokijem Kostićem sina Ivana, koji je, inače, bio u braku s glumicom Vanjom Ejdus.
Bonus video:
(Espreso/SrećnaRepublika Prenela: I.R.)