DEČIJA ODELJENJA PSIHIJATRIJE PREPUNA, POSLE 3. MAJA NIŠTA NIJE ISTO: "Mnogo je više dece sa agresivnim idejama"

Anksioznost, depresija, agresija, mešoviti poremećaji, samo su delić dijagnoza, koje psihijatri postavljaju iz dana u dan, kod sve većeg broja pacijenata u Srbiji, uzrasta od 12 do 18 godina. Na dečijim psihijatrijskim odeljenjima u poslednjih godinu dana gužve su drastično povećane, termini za pregled čekaju se mesecima, a lekare zabrinjavaju posledice pandemije i zaključavanja, ali i duševni poremećaji, koji se javljaju od maja 2023. i tragedije u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.

U celoj Srbiji, na milion i po maloletnika ima samo 40 dečjih psihijatara. U Institutu za mentalno zdravlje, na Klinici za decu i omladinu, roditelji se žale da čekaju termin za pregled deteta i po dva meseca, piše portal Nova.

“Kod lekara u domu zdravlja nam je rečeno da moramo da odvedemo dete kod psihijatra, da potražimo stručnu pomoć i dobili smo uput za Institut u Palmotićevoj. Međutim, onda nam je doktorka napomenula da bi bilo dobro da potražimo vezu, jer su termini po dva meseca unapred zauzeti. Mnogo je dece sa problemima, a ona je starija doktorka, pred penzijom, koja kaže da ne pamti periodu u kojem je ovoliko uputa pisala za dečje psihijatre”, priča za Novu Natalija Ž. (43) iz Beograda, majka trinaestogodišnje devojčice, koja ima problema sa depresijom.

Gužve na psihijatrijskim odeljenjima

U bolnicama u Srbiji, u kojima deca traže pomoć zbog mentalnih poremećaja, trenutno su sve sobe pune.

“U poslednje vreme nam intenzivno raste broj pacijenata, ali ne mogu da kažem šta je konkretno razlog tome. Mogu biti posledice svih kriza u zemlji ili to što roditelji ranije prepoznaju problem, jer su svakako osvešćeniji. Nekada je ljudima bilo nezamislivo da prihvate da dete ima psihički problem, ali sve ove krize utiču i na nas odrasle. Dešava se da roditelji i iz straha dovode decu, samo na preventivni razgovor, iako nema nikakvih ozbiljnih simptoma. To je ranije bilo nezamislivo”, priča za Novu dr Roberto Grujičić, psihijatar sa Klinike za decu i omladinu Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu.

Na termin za pregled se dugo čeka, jer je malo dečjih psihijatara, a adolescenata sa poremećajima sve više.

“Dobro je što se javljaju na vreme, posebno kad su razvojni poremećaji u pitanju. Dugo se čeka na termin jer imamo malo dečjih psihijatar, svega 40 u celoj zemlji, a mnogo pacijenata, milion i po dece. Gotovo svi psihijatri su u velikim gradovima, a dolaze nam osim dece iz cele Srbije, i maloletni pacijenti iz regiona Crne Gore, Bosne i Hercegovine. Do skoro je u Crnoj Gori bio samo jedan dečji psihijatar, a nemaju bolničko odeljenje, dok u Banjaluci ima samo jedno kliničko odeljenje, ali je jako malo”, objašnjava doktor.

On navodi da su simptomi samopovređivanja i adolescentske krize češći kod devojčica, dok su razvojni poremećaji zastupljeni kod dečaka.

“Deca imaju danas kraći fitilj, jer im je opseg pažnje manji, a to je zbog ekrana i neposvećenosti roditelja. Kritikuju decu što su na telefonima, a onda zateknem mamu i ćerku u čekaonici, obe na telefonu i nema komunikacije, ni sa jedne strane. Milenijalci sada postaju roditelji, a oni su odrasli sa elektronikom”, naglašava dr Grujičić.

Tragedija u „Ribnikaru“ okidač za agresiju

Manja dečja psihijatrijska odeljenja su neprestano puna.

“Imamo sve više pacijenata i često smo puni. Iako smo malo odeljenje, imamo samo 10 kreveta. Ima i dečaka i devojčica, a najviše roditelji dovode decu u periodima posle raspusta. Kad treba da krenu u školu uznemire se, anksioznost se pojača i potrebna im je terapija i razgovor”, priča za Novu dr Maja Davidović, specijalistkinja dečje i adolescentne psihijatrije, načelnica Odeljenja za adolescente na Klinici za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.

Povećan broj maloletnih pacijenata na psihijatrijskim odeljenjima, lekari objašnjavaju pandemijom i zaključavanjem, koje je na decu ostavilo traga, ali i situacijom u društvu, koje potencira nasilje. Masovno ubistvo u OŠ “Vladislav Ribnikar”, u maju prošle godine, kod jednog procenta dece dovelo je do “nove dijagnoze”.

“‘Do 3. maja sam mogao da se kontrolišem jer sam mislio da ću ići u zatvor, a kad sam shvatio da nisam odgovoran za to što radim, nije više bilo kočnica’, nešto je što možete čuti od maloletnih pacijenata, koji pokušavaju da imitiraju ‘Kostu’. Oni o svojim razmišljanjima i idejama govore tako što se pozivaju na tragediju u ‘Ribnikaru’. Žele da se o njima priča, da postanu popularni. Nažalost, masovno ubistvo dece je u srpskim medijima bilo vrlo propraćeno, kod mnogih bez ikakve cenzure i deci je to bilo predato na ‘tacni’, sa televizije, novina, interneta, na mrežama”, objašnjava dr Davidović.

Mnogo je više dece sa agresivnim idejama danas, nego pre 3. maja 2023, upozorava doktorka.

Bonus video: Hapšenje oca dečaka koji je pucao u osnovnoj školi Vladislav Ribnikar

(Espreso/Nova.rs/Prenela: D.S.)