CENE
KOLIKO KOŠTA AR ZEMLJIŠTA U OKOLINI BEOGRADA? Pre kupovine DOBRO OBRATITE PAŽNJU na jednu stavku
Kada je reč o prodaji placeva, cene idu od 450 evra do čak 327.869 evra za ar u Beogradu i okolini
Od 1,7 milijardi evra ukupne vrednosti tržišta nekretnina u četvrtom kvartalu 2023. godine, najveći udeo zauzima prodaja stanova (871,5 miliona evra), sa učešćem od 51 odsto od ukupno prometovane vrednosti.
Za kuće je izdvojeno 134,1 miliona evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za građevinsko zemljište 131 milion evra (osam odsto od ukupne vrednosti), za poslovne prostore 100,7 miliona evra (šest odsto od ukupne vrednosti), a za poljoprivredno zemljište 80 miliona evra (pet odsto od ukupne vrednosti), pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Kada je reč o prodaji placeva, cene idu od 450 evra do čak 327.869 evra za ar u Beogradu i okolini. Naravno, najveći uticaj na cenu ima lokacija, odnosno blizina infrastrukutre i mogućnost gradnje na određenom placu.
Prema rečima stručnjaka iz agencije City Expert, poslednjih godina prigradska i vikend naselja postaju sve popularnija zbog trenda širenja gradova i pretpostavke da će vrednost zemljišta u okolini urbanih područja rasti, te je kupovina placa postala privlačna opcija za mnoge.
Međutim, agenti upozoravaju da se obrati pažnja na nekoliko ključnih stvari ukoliko se kupuje zemljište.
“Kada se zainteresujete za određenu nepokretnost, bilo da se radi o izgrađenoj nekretnini ili placu, prvo što možete da uradite bez ikakve stručne pomoći je da pretražite javno dostupne podatke koji postoje o njoj. Digitalizacijom Katastra nepokretnosti omogućen je elektronski pristup svim relevantnim infomacijama o vlasništvu, vrsti zemljišta, površini parcele i mnogim drugim odlikama svake nepokretnosti koja je uknjižena u Srbiji”, savetuju iz agencije.
Nakon unosa podataka, dobićete pristup izvodu iz Katastra sa kompletnim informacijama o traženom placu. Iz ovog dokumenta saznaćete ko je vlasnik, tačnu površinu i da li postoji neki teret na parceli, i ono što najviše zanima kupce – tip zemljišta, odnosno da li je ono građevinsko, poljoprivredno ili nešto treće. Od ove klasifikacije zavise uslovi prometovanja zemljišta i, najvažnije – da li ono odgovara vašoj željenoj nameni.
Promena namene parcele može se sprovesti uz određenu proceduru i naknadu. Vlasnik zemljišta, upisan u Katastru nepokretnosti, podnosi zahtev lokalnom organu samouprave kako bi promenio namenu zemljišta. Postupak uobičajeno traje oko 30 dana, a visina naknade iznosi 50 odsto od poreske osnove.
“Na složenost kupovine placa može značajno da utiče plan gradske uprave za dato zemljište. Ako kupujete plac radi izgradnje objekta, važno je da među prvim koracima konsultujete Sekreterijat za urbanizam nadležan za odgovarajuću opštinu. Ovo je ključno jer samo od ovog organa možete saznati da li je gradnja u budućnosti moguća i u kom obimu. Nije retkost da grad u određenim kvartovima planira neke promene, kao što je izgradnja puta i da u tu svrhu uzima delove placeva”, navode sagovornici.
Dokaz o nekorišćenju prava preče kupovine
Vlasnik poljoprivrednog zemljišta, koje namerava da proda, dužan je da isprva ponudi zemljište vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta. Ako postoji više vlasnika susednih parcela koje se graniče sa placem prodavca, prvenstvo ima vlasnik zemljišta koje se u najvećem obimu graniči. Ako postoji više takvih vlasnika čije su granične linije jednake, prednost ima vlasnik čija je parcela najveća.
U skladu sa ovim, kada se rešite na kupovinu poljoprivrednog zemljišta, od dokumentacije je potrebno da vlasnik pribavi izjave o odricanju prava preče kupovine svih vlasnika susednih parcela.
Ako se bilo ko odluči da iskoristi pomenuto pravo, ne postoji mogućnost da neko “sa strane” kupi plac. Ukoliko se pak svi odreknu ovog prava, važno je da njihove izjave bude potpune, overene i blagovremene.
U Srbiji poslednjih godina postoji sve veća tražnja za nepokretnostima od strane inostranih građana. Promet nekretninama je pravno omogućen ukoliko postoji reciprocitet između Srbije i države iz koje stranac dolazi, ali postoji jedno ograničenje ukoliko se radi o kupovini poljoprivrednog zemljišta.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu ne dopušta stranim licima da direktno postanu vlasnici poljoprivrednog zemljišta većeg od 50 ari u Srbiji, ali postoji drugi načini sticanja ovakve nepokretnosti. Jedan od njih je osnivanje kompanije u Srbiji, koja se potom tretira kao domaće pravno lice i može kupovati zemlju u Srbiji pod istim uslovima kao i državljani. Osim toga, strani državljanin može kupiti već postojeću srpsku kompaniju koja u posedu ima željeno zemljište, čime postaje njen vlasnik.
Bonus video:
(Espreso / Biznis / Ljiljana Begović/ Prenela: A.P)