OVA ATLANTSKA DIJETA SPUŠTA KRVNI PRITISAK I HOLESTEROL: Caka je u ovim SASTOJCIMA, zbog rezultata ćete ZANEMETI

Ako volite ugljene hidrate i želite da jedete zdravije, bliska rođaka mediteranske dijete može biti prava stvar za vas. Atlantska dijeta, zasnovana na tradicionalnim navikama u ishrani u severnoj Španiji i Portugalu, može da pomogne u prevenciji hroničnih bolesti i promovisanju zdravog metabolizma, prema studiji objavljenoj u februaru u JAMA Network Open.

Najnovija istraživanja sugerišu da ovaj plan ishrane bogat ugljenim hidratima i mlečnim proizvodima može imati slične zdravstvene prednosti u zaštiti metaboličkog zdravlja i prevenciji hroničnih bolesti baš kao mnogo hvaljena mediteranska ishrana.

Šta je atlantska dijeta?

Atlantska dijeta se fokusira na mnoštvo namirnica koje povećavaju dugovečnost kao što su: maslinovo ulje, pasulj, morski plodovi, pa čak i malo vina. Slična je mediteranskoj ishrani, koja se rangira kao jedan od najzdravijih načina prehrane, naglašavajući uglavnom neprerađenu celovitu hranu.

Ali atlantska dijeta sadrži još više ugljenih hidrata, posebno integralne žitarice i skrobnu hranu poput hleba, testenine i krompira. Preporučuje se šest do osam porcija ovih obroka dnevno. Takođe, uključuje sir i druge mlečne proizvode, uz nemasno meso i crveno meso u umerenim količinama.

Prednosti atlantske dijete

Istraživači s Univerziteta Santjago de Kompostela u Španiji pratili su 231 porodicu (uključujući 518 ljudi) iz ruralnih područja Španije tokom šest meseci, analizirajući njihovo metaboličko zdravlje pomoću merenja kao što su težina, nivo holesterola i krvni pritisak. Polovina učesnika je nasumice raspoređena da prati tradicionalnu atlantsku ishranu, a za to su im bili obezbeđeni hrana, časovi kuvanja i drugi resursi. Druga polovina je dobila instrukcije da prati svoje uobičajene obrasce ishrane.

Kad je isteklo kraja šest meseci, ljudi na atlantskoj ishrani imali su 68 odsto manje šanse da razviju metabolički sindrom, skup zdravstvenih problema kao što su rizični nivoi holesterola, koji mogu povećati šanse za srčane bolesti, moždani udar ili dijabetes.

Takođe su imali uži struk i manje je verovatno da će imati visok nivo stomačne masti u poređenju sa svojim vršnjacima koji nisu pratili dijetu, otkrili su istraživači.

Na šta ne utiče

Međutim, izgleda da dijeta nije uticala na specifične zdravstvene mere kao što su krvni pritisak ili nivo šećera u krvi, tako da je potrebno više istraživanja da bi se razumelo kako funkcioniše i ko bi mogao imati koristi.

Za sada, istraživači su otkrili da su ključni faktor u zdravstvenim prednostima bili učesnici koji su pratili ishranu kao porodica. Prethodna istraživanja sugerišu da socijalna podrška može olakšati stvaranje zdravih navika i njihovo održavanje.

A postoje dobri dokazi da jedenje cele hrane bogate hranljivim sastojcima ima mnoštvo prednosti za zdravlje i dugovečnost, bilo da pripremate više mediteranskih obroka, kupujete u stilu ishrane „plavih zona“ ili se odlučite za atlantsku ishranu.

(Espreso/ 24sedam/ Prenela I.O.)