OVO JE STARI "LEK" ZA KIJAVICU IZ 1879. GODINE: Zapisan je u STARIM KNJIGAMA, evo šta MORATE uraditi da je IZLEČITE

Jedna stara nemačka poslovica veli „hrđav čovek ne vredi ni kijavicu“ – a u toj poslovici ima mnogo istine.

Ovako počinje tekst o kijavici koji smo pronašli u časopisu „Domaćica: organ Ženskog društva i njegovih podružnica“ iz 1879. godine koji se nalazi u digitalnoj zbirci Narodne biblioteke Srbije.

„Domaćica“ je časopis Beogradskog ženskog društva i njegovih podružnica. Izlazio je jednom mesečno, dvomesečno i tromesečno. Osnovan je 1879. godine, a održao se sve do početka Drugog svetskog rata, dok tokom Prvog svetskog rata nije izlazio. Pratio je rad ženskih društava, informišući javnost o njihovim aktivnostima, zapisnicima sa sednica i izveštajima o radu, a sadržao je i priloge iz književnosti i vaspitne priloge.

U nastavku prenosimo delove teksta u izvornom obliku koji se bavi savetima za lečenje kijavice.

Kijavica naliči na oluju; ona čisti vazduh, a kijavica čisti čovekovo telo i često ga u klici oslobodi od ozbiljnih, pa i najopasnijih bolesti.

Kijavicu hvatamo ponajviše usled nazeba koji dolazi od naše razneženosti, stoga ima ljudi, koji skoro nikad ne mogu da se otresu kijavice.

Ovde nije mesto da lekarski tumačimo šta je kijavica, to ne bi bilo od vajde, a umorilo bi one ljude, koji čitaju ovaj list. Nego mi hoćemo da pokažemo kako se možemo sačuvati od kijavice i kako se leči.

Kako kijavica lako dolazi od manje ili grublje ošipke protiv pravila nauke o zdravlju i zdravog razuma, ili od raznih iznenadnosti, tako brzo obično i prođe. Upotrebljavati lekove protivu nje, to u najviše slučajeva nije nužno, pa čak gde kad ona nije ni od štete, jer, kao što rekosmo, kijavica često odklanja druge bolesti.

Ako li već dugo traje, onda popi u veče jednu šolju vrelog teja od zove, lezi u krevet, pokri se debelim jorganom i dobro se znoj nekoliko sahata. Naravno, dok se znojiš ne smeš ispod jorgana da izvučeš nogu ili ruku, ili da se odkriješ jer tek onda bi valjano nazebao; tako isto treba da se ne razladiš dok presvlačiš košulju, jer to može imati najžalosnije posljedice. S toga, kad legneš da se znojiš, soba treba da je topla.

Drugo je sredstvo, da se olakša kijavica, ako na lonac, u kome je vrela voda, ili još bolje vreo tej od prstenka (kamile) metnemo levak i nad njim u se udišemo paru. No i tu valja jako paziti, jer ako sa ugrejanim licem izađemo na vazduh, onda lako možemo dobiti crveni vetar.

No kijavica može da bude tako ljuta, da nas od nje uhvati groznica i da moramo leći. Laku groznicu, čas hladnoću, čas toplotu, osećamo i pri najmanjoj kijavici. Ali prava kijavična groznica, ta je drugačija; ona trese i drma naše telo, kao da je prava groznica, pa nam je odveć neprijatna, jer „nismo ni bolesni, niti zdravi“, međutim valjda većma patimo, nego li da smo ozbiljno bolesni.

Ako li kijavica odveć dugo traje, onda se zove „gripa“, a nije ništa drugo, već vrlo ljuta kijavica, koja u nezgodnom slučaju može da pričini i smrt.

(Espreso/city magazin/Prenela P.V.)