muzika kao način opstanka
ULIČNI FRULAŠ DRAGAN ĐURIĆ NAM JE ISPRIČAO SVOJU PRIČU: Preživeo logor, nije imao ništa, a sada SVIRA ZA SVOJU DUŠU
Dragan Đurić sviranjem flure pokušava da ulepša svakodnevicu uličnih prolaznika
Mnogi od uličnih svirača sviraju muziku naših predaka. Svojim uličnim performansima predstavljaju kulturu našeg naroda. Tako je i ekipa portala Espreso naišla na zanimljivog svirača pod imenom Dragan Đurić (74), koji već dugi niz godina stoji na ćošku Knez Mihailove ulice i svira frulaške pesme.
Ovaj vremešni čovek, nasmejanog lica, svakog dana pokušava da uveseljava slučajne prolaznike u glavnoj ulici u Beogradu. Njegovim brzim prstima, duvanjem kroz pisak i korišćenjem šest rupa na instrumentu, proizvodi tonove koji se mogu čuti u daljini, a koji podsećaju na muziku iz nekih prošlih vremena.
"Ja sviram frulu od malih nogu, od svoje trinaeste godine. Moji preci su bili jako muzikalni. Otac mi je poreklom sa juga Srbije, tačnije iz Leskovca, tamo se svira truba, to je omiljeni instrument južnjaka. Tako da sam rano počeo da sviram i video sam ceo svoj život u ovoj spravi. Pravio sam neke pauze, koje su kratko trajale, ali od 1963. godine, frula je do današnjih dana moja najveća ljubav", priča Dragan Đurić.
Dragan je tokom svog života učestvovao na brojnim takmičenjima i osvojio je mnoge nagrade, ali prekretnica sviranje frule kao načina života je posledica njegovog teškog životnog iskustva kada je bio zatočenik logora tokom rata u Bosni i Hercegovini.
"Učestvovao sam mnogo puta na saboru frulaša u Prislonici kod Čačka. Osvojio sam brojne nagrade tokom svoje karijere i učestvovao sam i na ostalim brojnim takmičenjima. Tokom ovih poslednjih ratova, bio sam smešten u logoru Silos nadomak Sarajeva. Proveo sam četiri godine u tom logoru i kada sam izašao...bio sam izbeglica i nisam znao kudaću. Kada sam došao u Srbiju nakon rata, bio sam registrovani izbeglica i nisam mogao da pronađem posao od koga bih mogao normalno da živim, pa sam se snalazio kako sam znao i umeo", tvrdi Dragan.
Dragan kaže da na ulici svira od 2005. godine. Kada je primetio da ima mnogo ljudi koji sviraju frulu i od toga zarađuju i imaju izvor prihoda, odlučio je da iskoristi svoj talenat.
"Video sam ljude koji sviraju frule na ulici i koji zarađuju od toga. Došao sam na ideju da i ja to radim, budući da sam talentovan i da od malih nogu dobro baratam ovim instrumentom. Isprva sam svirao jedanput nedeljno, pa onda tri puta nedeljno, sada imam dozvolu i svaki dan sam ovde, samo što promenim ponekad lokacije. Nekada sam gore na kraju ulice, preko puta Kalemegdana, a onda sledeće nedelje kod česme, a sada sam ovde na početku. Tako da mi se to isplatilo, sviram i za svoju dušu, ali i za dušu ljudi koji prolaze Knez Mihailovom ulicom. To je neki moj način života i oduška", objašnjava Dragan.
Kako dodaje, jedan dobar frulaš pored toga što mora da dobro poznaje instrument koji svira, on mora i da gaji ljubav prema njemu i tonovima koje on proizvodi.
"Neophodna je ljubav prema muzici i ljubav prema fruli. Meni je Sava Jeremić bio uzor i velika inspiracija. Bio je najpoznatiji srpski frulaš u prošlom veku. Tako da je ljubav najneophodnija za dobro umeće sviranja frule, a posle naravno dolazi i novac i nekakvo eksponiranje", zaključuje Dragan.
Za kraj Dragan najavljuje izdavanje svoje knjige "Ulični svirači" koja se bazira na dnevniku koji je detaljno vodio od 2005. godine.
Bonus video:
(Espreso/Miloš Dojčinović)