7. FEBRUARA JE SRBIJA PLAKALA ZBOG NJE: Posle 5 GODINA isplivali detalji STRAVIČNE NESREĆE, evo šta se DEŠAVALO

Dea Đurđević je progovorila o njenoj borbi za život nakon stravične nesreće koju je doživela 7. februara 2019. godina kada je umalo ostala bez ruke nakon što ju je udario autobus.

- Nikad ne možeš biti pripremljen na smrt, pogotovo kad se to desi u sekundi! Posle svega, čini mi se da sam sada srećnija nego pre 7.februara 2019, započela je priču Dea i osvrnula se na najteži perid nakon nesreće i svih operacija:

- Bila sam zahvalna Bogu što sam mogu do toaleta! Ja sam imala olakšavajuću okolnost jer su morali da me uspavaju da bi me presvukli pa nisam osećala tu bol. Ono što mi je najteže padalo je trenutak kada sam zvala da mi promene pelene! To je nešto što nisam mogla da prihvatim... To me jedino plašilo! Momenat da ostanem nemoćna i da ne mogu da vršim osnovne fiziolške potrebe. Da ostanem bez ruke, pomirila bih se sa tim, ali ovo drugo bi bilo bilo strasno, rekla je ona.

Voditeljka se osvrnula i na njeno okruženje i kako su bliske osobe podnosile njeno stanje:

- Ja znam da je mojoj majci ili baki bilo teže nego meni. Zamisli da ti dete malo umire malo oživljava. Drago mi je što su se i moji bliski obratili prihijatru, kao i ja, da bi znali kako da s enose sa tim, kazala je ona:

- Uvek sam se pitala zašto je to baš meni trebalo da se desi? Pitala sam se zašto sam ja to doživela, a svima sam pomagala. Ja sam vernik i sećam se da sam otišla pod Ostog i kada sam pitala zašto, tada su mi rekli: ''Bog daje nekome onoliko koliko može da izdrći''. Otvoriće ti se se sada neke druge stvari u životu i tako se i desilo.Imala sam probleme oko fizičkog izgleda. Imala sam preko 90 kilograma, opale su mi obrve... dok se ne pogledam u ogledalu ja nisam ni znala kako izgledam.

Dea je nakon nesreće počela da se bavi humanitarnim radom, pa je odlučila da na svom primeru, pomogne prvenstvenom mladima, savetovanjem i edukacijom.

U momentu kada sam počela da radim sa mladima i osobama sa invaliditetom, tada sam shvatila da je to moj put...Da njima pokažem da nisu sami i jedini. Kada sam osnovala udruženje, ja im govorim iz ličnog iskustva. Pokazujem im fotke iz bolnice, sa lica mesta... oni tek tada vide kako to izgleda, rekla je ona i posebno naglasila:

Uvek na kraju sve mora biti dobro, ako nije dobro znači nije kraj, treba još da se boriš- zaključila je Dea!

Bonus video:

(Espresoo/ Kurir/Premijera Vikend Specijal/ Prenela:M.S)