OVO SU SIMPTOMI KOJI UKAZUJU DA NEŠTO NIJE U REDU SA VAŠIM SRCEM! Srbi se najviše plaše INFARKTA ali to nije jedino

Kardiolog profesor doktor Dragan Simić istakao je da postoji mnogo indikacija da vam sa srcem nešto nije uredu. Kako je naveo, "kratak dah" ili gušenje tokom noći jedan od prvih simptoma da vam je srce u problemu. Takođe, lekari u poslednje vreme sve više upozoravaju na porast infarkta i to sve više kod mlađe populacije.

Dr Dragan Simić ističe da zavisi i u kojim situacijama se javlja kratak dah, ali je to svakako jedan od znakova srčane bolesti.

- Kratak dah, a malo teži izraz je gušenje. Jedno je kada se on javi u naporu, ako se javi iz čista mira to je drugo, a potpuno treće je u vertikalnom položaju. Sve je to važno za kardiologe. Kratak dah je uglavnom znak srčanih tegoba, ali može biti i da je vezan za pluća. Ako se pregledima ustanovi da je srce u redu, pacijent se šalje kod pulmologa - objašnjava dr Simić.

Pacijenti koji su pušači i već imaju problem kratkog daha, a uz to im se nadovežu i srčane tegobe u veoma su teškoj situaciji, navodi dr Simić.

- Borba za vazduh i taj nedostatak vazduha je užasan. Svaki pušač to treba da vidi - ističe dr Simić.

Hipertenzivna kriza

Normalan srčani rad podrazumeva puls od 60 do 80 otkucaja, s tim što svako od nas ima svoju frekvenciju, pa se može desiti i da neko ima malo više, navodi dr Simić.

- Ako analize pokažu normalan EKG, ali su otkucaji srca preko 90 u minuti, može se desiti da postoji hipertenzija, pa organizam kompenzuje time što blago imamo dominaciju tog nervnog sistema i imamo ubrzani rad - kaže dr Simić.

Pritisak koji ide od 170 sa 105 je jako povišen i to je već alarmantno stanje, objašnjava dr Simić. Ističe da je to već hipertenzija drugog stepena i već se došlo do granice hipertenzivne krize.

- Hipertenzivna kriza, kada vam je pritisak preko 180 i preko 110. I to je jedno alarmantno, hitno stanje u kardiologiji, koje zahteva malo teži prijem pacijenta i davanje raznih medikamenata - objašnjava dr Simić.

Kod ljudi koji nisu adekvatno lečeni ovakve situacije javljaju se često. Pritisak ne bi smeo da ide na tako visoke vrednosti, jer trpe miokardi, krvni sudovi, bubrezi i oči, navodi dr Simić.

Usporen rad srca

Takozvana bradikardija, ili usporen rad srca dijagnostikuje se kada vaš puls ide ispod 60 otkucaja u minuti.

- Čak i mlađe osobe imaju dominaciju tog vagusa i dolaze sa otkucajima 56, 52 i sa tim žive. I to je dobro. Imate ljude koji su u dobrom fizičkom treningu, koji vežbaju kao rekreativci, bivši sportisti i sportisti, čiji su otkucaji i tako 56, 60, 64 i to je odlično. Ipak, usporeni rad srca vezan je za starost i promenu u srčanom mišiću, promenu u provodnom sistemu srca i sinusnom čvoru. Kada su razmaci više od dve sekunde, gubi se svest, tri sekunde je već granica za postavljanje pejsmejkera - kaže dr Simić i dodaje:

"Ovi ljudi imaju nestabilnost, kako to narod kaže, manta im se, zanose se, ponekad izgube svest. Onda često nemaju snage, energije, brzo se zamaraju itd. To je stvar za ove starije. Inače, to se može javiti i kod mladih ljudi. Da, retko. Imate slučajeve da i dete, mlado, čak i beba, dobiju pejsmejker".

Sve veći broj kardioloških bolesti

Prof. dr Predrag Mitrović iz Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije rekao je nedavno za "Blic" da je sve veći broj mladih koji u ranim dvadesetim dobijaju srčani udar.

Kako je ranije poručio, izuzetno je važno informisati se o sopstvenom zdravlju i to posebno ukoliko:

Postoje urođene srčane mane i jako je važno da nam roditelji to kažu. Nakon toga kreće stil života: kako se hranimo, da li se odmaramo, kako živimo.

Postoje faktori rizika na koje možemo da utičemo - pušenje, gojaznost, fizička aktivnost...

Redovni pregledi srca mogu vam spasiti život

Iako se mi osećamo mlado, naš organizam stari, pa je važno da se već u 40-im godinama posvetimo redovnim pregledima srca.

Pored stresa i načina života na zdravlje utiču i vremenske prilike

Od 45. godine počinje "zamor materijala" i, prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja i to što ne utiče više samo stres i način života na zdravlje čoveka, već i vremenske prilike.

- Nije samo stres protiv našeg zdravlja, sada i priroda radi protiv nas - upozorava dr Mitrović i objašnjava:

Od 45. godine počinje zamor materijala, naš metabolizam se usporava i on ne može da popravi neke stvari.

Sada praktično imamo samo dva godišnja doba. Vreme u samo jednom danu oscilira za čak 12 stepeni razlike. To utiče i na krvne sudove koji se sužavaju i šire u odnosu na pritisak spoljne sredine.

Spoljni faktori i te kako utiču na osciliranje krvnog pritiska, a stručnjaci kažu da je najopasniji izlazak iz toplog u hladno i obrnuto, što može dovesti do grčenja krvnih sudova i kardiovaskularnih promena, tačnije, infarkta miokarda. Ovi faktori najviše utiču na hronične bolesnike i hipertoničare.

Kod mladih ljudi javlja se upala srčanog mišića, upala srčane kese

- Sva ova dinamika se javlja kada je u pitanju temperatura, a još iza sebe imamo praznike i neadekvatnu ishranu, tako da sve to utiče na dinamiku krvnih sudova i na varijacije krvnog pritiska - upozorava dr Mitrović.

Prepoznajte simptome infarkta i pazite na "zlatni sat"

Stručnjaci tvrde da je, bez obzira na godine ili intenzitet bola, važno biti svestan rizika i potencijalne opasnosti, pa je važno javiti se lekaru na vreme kada osetimo simptome infarkta kao što su bol u predelu grudnog koša, širenje bola kroz levu ruku, gubljenje daha...

Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti u UKC Niš doc. dr Tomislav Kostić ranije je objasnio za "Blic":

Važno je javiti se lekaru unutar jednog sata od pojave simptoma, to je takozvani "zlatni sat", jer što je vreme kraće do trenutka otvaranja srčane arterije to je i stradanje srčanog mišića manje.

Bitno je naglasiti da i ne treba ni previše panike unositi, jer nije svaki bol u grudima infarkt, zato što nije ni svaki bol u grudima srčanog porekla. Postoji više uzroka bola koji su beznačajni.

Dakle, bol koji traje duže od 30 minuta, bol koji ima jak intenzitet, koji se širi, kod pacijenata koji su rizična grupa, koji imaju genetsku predispoziciju, gojazni, pušači, oni bi trebalo da obrate posebnu pažnju i jave se na vreme.

Ovako nekome možete spasiti život - Prva pomoć kod infarkta

Ako uočite da osoba pored vas ima infarkt, jako je važno da brzo i pribrano reagujete. Lekari podsećaju da gotovo istovremeno treba pomagati bolesniku i zvati Hitnu pomoć koja će pacijenta prebaciti do najbliže koronarne jedinice.

Dok čekate na medicinsku pomoć, pacijenta postavite da leži na leđima, na tvrdoj podlozi i recite mu da miruje.

Izvadite pacijentu protezu iz usta

Proverite da li pacijent u ustima ima protezu ili zalogaj i, ukoliko ima nešto od toga, izvadite mu iz usta.

Otvorite prozor

Ako je toplo vreme, odmah otvoriti prozore da bi osoba koja ima infarkt došla do daha. Bitno je raskopčati odeću i raskomotiti pacijenta da bi se hladio i osećao se komotno, da ga ništa ne steže. Ako je hladno vreme, onda osobu sa simptomima infarkta blago utoplite.

Ako ima anginu pektoris - dajte mu lek

Bolesnicima koji već imaju od ranije anginu pektoris treba dati njihov lek, sprej ili tabletu pod jezik. Važno je napomenuti da nitroglicerin lingvalete (tabletice koje se stavljaju ispod jezika), koji se inače koristi za otklanjanje bola kod napada angine, ne otklanja bol i u slučaju infarkta.

Uradite masažu srca i dajte mu veštačko disanje

Uradite zatim masažu srca i dajte pacijentu veštačko disanje usta na usta. Veštačko disanje se daje tako što se pacijentu zatvori nos, maramicom mu se pokriju usta, svoja usta priljubimo uz njegova i brzo uduvamo vazduh, pa sačekamo da pacijent vazduh spontano izdahne. Postupak se ponavlja petnaestak puta u minutu, dok se masaža srca radi 70-80 puta u minutu.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela V.A)