SRBI KUPUJU ŠKART, A NISU TOGA NI SVESNI: Pazare kao ludi, a NEMAJU POJMA ŠTA ZAPRAVO RADE! Kontrola NE POSTOJI!

Ne postoji kontrola obuće i odeće prilikom uvoza, a tako je mnogim trgovcima dozvoljeno da uvoze škart robu, o čemu svedoče i brojne žalbe potrošača.

Prema saznanjima "Blica", gotovo da ne postoji kontrola u smislu hemijskog sastava, što znači da ne znamo da li je proizvod potpuno bezbedan. Kontroliše se jedino dokumentacija na granici, ali ne i sam uzorak.

- Moramo da znamo da li je proizvod bezbedan u potpunosti, da li je prošao sve kontrole laboratorijske, da se on može plasirati na tržište, a nedostatak kontrole u ovolikoj meri je propust. Na carini mora da se uzorkuje proizvod pojedinačno, a ne one koji im uvoznici sami daju kao validne uzorke - rekao je za "Blic Biznis" Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS (Nacionalna organizacija potrošača Srbije).

Prema njegovim rečima, kada bi se pravilno vršila kontrola obuće, postavili bi se drugačiji rangovi koji bi se drugačije i naplaćivali.

- Ukoliko bi postojala kontrola carine, svakako bi roba bila deklarisana u određenim rangovima, to znači određena klasifikacija od prvog do trećeg ranga, na primer, i svakako po tom rangu bi morala da se naplaćuje i carina na te određene proizvode, a ujedno to bi uticalo i na formiranje cene proizvoda koji bi kupovao krajnji kupac - objašnjava on.

Pitali smo i Upravu carine kako izgleda njihova uloga u celom procesu. Kako su nam pojasnili, domen njihovog delovanja odnosi se na samu dokumentaciju.

- Uprava carina ne vrši kontrolu kvaliteta robe koja se uvozi, već dokumenata neophodnih za njen uvoz. Ukoliko uvoznik poseduje sve potrebne dozvole nadležnih inspekcijskih organa, carinski postupak nad robom može nesmetano da se okonča. Ako, pak, uvoznik ne priloži kompletnu dokumentaciju, carinski službenici će prekinuti postupak i zatražiti njenu dopunu - rekli su za Blic.

Od ukupne robe koja se prodaje u Srbiji, obuća izgleda spada u najnekvalitetniju. Zbog lošeg kvaliteta, cipele i patike glavni su predmet većine reklamacija, ali tek pokoja primedba stigne i do suda, jer su često parnični troškovi skuplji od same robe.

Što je skupo to je i kvalitetno?

Prilikom kupovine obuće, potrošači se vode teorijom "ono što je skupo to je i kvalitetno". Međutim, u praksi je potpuno drugačije, cena ne opravdava kvalitet i samim tim dolazi do velikog nezadovoljstva potrošača nakon svega nekoliko meseci od kupovine.

Da je očigledan problem veliki broj reklamacija na kvalitet obuće i odeće i bele tehnike, potvrđuje i sagovornik.

Veliki broj reklamacija na kvalitet obuće i odeće i bele tehnike

- Zašto toliko dovodimo u pitanje kvalitet? Delimično, toliki broj žalbi odnosi se najviše na uvoznu robu koja nema kvalitet, odnosno kao što sam naveo, nema standarde i dovoljno kontrole prilikom uvoza da bi se ona dalje plasirala u domaće tržište. Treba naglasiti da imamo veliko tržište, pa je samim tim i broj reklamacija veliki, ali činjenica je da svaki drugi, treći tako kupljen proizvod završi na reklamaciji. To je kod nas u kancelariji situacija na dnevnom nivou - kaže Dragić.

Takvi odgovori dovode do toga da trgovci poseduju blanko odgovore na kojima se menja samo ime potrošača i datum.

Kada je u pitanju obuća i odeća, između ostalog nedostaje da država konačno formira nezavisni organ koji će se baviti uporednom analizom proizvoda.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Vesna Bjelić/Preneo: V.Š)