KAKO ĆE SE BIRATI KOMPANIJE ZA EXPO? Evo šta piše u UREDBI, ONI će moći da dobiju posao

Vlada Srbije donela je Uredbu kojom se bliže uređuju pravila postupaka budućih javnih nabavki vezanih za realizaciju međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027. Usvajanje ovog dokumenta je određeno Zakonom o posebnim postupcima radi realizacije ove manifestacije, poznat u javnosti kao Lex specialis EXPO.

Uredbom, koja ima 62 člana, predviđeno je da su limiti za sprovođenje postupka nabavke za koji se objavljuje javni poziv za podnošenje ponuda svim zainteresovanim firmama 12 miliona dinara za dobra i usluge i 24 miliona dinara za radove. Za javne nabavke do 12, odnosno 24 miliona dinara, potrebno je da naručilac pošalje poziv na adrese najmanje tri firme, odnosno privredna subjekta, koja su prema saznanjima naručioca i na osnovu rezultata istraživanja tržišta sposobna da odgovore uslovima, dok za nabavke vrednosti preko 12 miliona dinara za dobra i usluge, odnosno 24 miliona dinara za radove, uredba propisuje da se objavljuje i javni poziv.

Ako je suditi po ovom dokumentu javni poziv nije isključen za dobijanje poslova na realizaciji ovog projekta iako je članom 14 Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027 (Lex specialis EXPO) piše „Posebno privredno društvo, kao i društvo posebne namene neće primenjivati odredbe zakona kojima se uređuju javne nabavke“. To praktično znači da zbog hitnosti realizacije ovog projekta, javne nabavke za dobijanje poslova su isključene odnosno poslovi bi trebalo da se dobijaju u pregovaračkom postupku. Ipak, i sam zakon nije u potpunost zatvorio vrata dobijanju poslova putem tendera jer je definisao da “Privredna društva iz stava 1. ovog člana će pravila postupka nabavki i obavezu obezbeđivanja transparentnosti postupaka, bliže urediti posebnim aktom.“

Ova uredba je uvod u to a da li će na osnovu nje privredna društva u svojim posebnim aktima to bliže i odrediti uskoro bi trebalo da se vidi. Ako se to ne uradi onda bi mogla da se izazove sumnju da je ovakvo rešenje dato samo formalno da bi se umirile kritike u javnosti koje su se čule nakon što je predložen zakon Lex specijalis EXPO.

Sve u svemu, Uredbom su pored opštih načela predviđeni i neki konkretni, uključujući i one koji podrazumevaju da naručilac odnosno preduzeća koja su formirana za realizaciju ovog projekta, definišu i godišnji plan, koji mora da sadrži i procenjenu vrednost ali i vrstu postupka kojim će se nabavke realizovati. To praktično znači da je na njima da opredele na koji će način određene kompanije doći do posla a da pri tom ne izazovu sumnju da su je favorizovali, posebno ako svojim referencama ne odgovara uslovima koji će sami definisati. Pri tom, po uredbi su u obavezi i da preduzmu odgovarajuće mere kako ne bi došlo do korupcije ali i sukoba interesa.

Pored toga, ako se budu poštovale norme ove uredbe, samo kompanije koje imaju finansijski i ekonomski kapacitet mogu da dobiju posao dok one koje to nemaju ili pak njihovi zakonski zastupnici, unazad pet godina, imaju određene “mrlje” u poslovnoj biografiji, otpadaju iz igre. Tako bar kaže član 28 Uredbe a vezuje se za pravosnažne osude vezane za krivično delo koje je zakonski zastupnik izvršio kao član organizovane kriminalne grupe ili zloupotrebu položaja odgovornog lica u vezi sa javnom nabavkom, primanja ili davanja mita u obavljanju privredne delatnosti. Ako se utvrdi da je ponuđač prećutao ove važne podatke, naručilac posla može da ga isključi iz postupka nabavke.

Do isključenja može da dođe i ako se ponudi neuobičajeno niska cena ili trošak koji značajno odstupa u odnosu na tržišni i “izaziva sumnju u mogućnost izvršenja nabavke u skladu sa zahtevima naručioca predviđenim u konkursnoj dokumentaciji”. Ta stavka mogla bi za širu javnost da bude sumnjiva kao i ona koja iz člana 60 Uredbe koja glasi:

“Ugovor o nabavci može da se izmeni usled nepredviđenih okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi, s tim da povećanje vrednosti ugovora ne može da bude veće od 50% vrednosti prvobitnog ugovora i ne može da ima za cilj izbegavanje primene ove uredbe.Ograničenje iz stava 1. ovog člana odnosi se na ukupnu vrednost svih izmena, ako se ugovor menja više puta”.

U prevodu ponude sa niskom cenom su sumnjivije od onih većih kojima pri tom se daje mogućnost da se uvećaju za još 50 posto od onih koje su definisane ugovorom. Pri tom ako se zna da sve to proverava komisija naručioca odnosno preduzeća za realizaciju projekta EXPO onda su im data prevelika ovlašćenja i poverenje da taj svoj položaj neće zloupotrebiti. Ovo tim pre što je ovakva stavka bila i kod nekih drugih infrastrukturnih nabavki čime su se otvarala vrata za značajno uvećanje cene od one koje su bile definisane u početnim uslovima, što je izazivalo sumnju u postojanje korupcije.

Ako se doda i to da naručilac nije dužan da primeni elektronska sredstva u nekim segmentima ako proceni da može da dođe do povrede određene osetljive informacije i poverljivih podatak, onda i taj deo može da bude problematičan odnosno da otvara vrata za određene zloupotrebe.

Uredbom su date smernice kako bi nabavke vezane za EXPO trebalo da se realizuju. U odnosu na Zakon one su preciznije odnosno daju mogućnost privrednim subjektima formiranim za realizaciju projekta EXSPO da svojim posebnim dokumentima definišu stavke kako bi postupak bio transparentan.

Da li će ih oni iskoristiti neizvesno je ali ono što je izvesno to je da, ako to i ne urade, neće snositi sankcije jer je Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO Belgrade 2027 (Lex specialis EXPO) u članu 14 jasno definisao da Posebno privredno društvo, kao i društvo posebne namene neće primenjivati odredbe zakona kojima se uređuju javne nabavke.

Bonus video:

(Espreso / Blic / Slađana Vukašinović / Prenela: A.P)