OD OVOG SIMPTOMA STRADAO JE DEJAN MILOJEVIĆ: Oglasio se KARDIOLOG i OTKRIO ISTINU, dijagnoza je bila SMRTONOSNA

Dejan Milojević preminuo je od srčanog udara u 46. godini. Njemu je u toku dana pozlilo u restoranu u Sol Lejk Sitiju, gde je bio sa ekipom Golden Stejta pred gostovanje Juti. Nakon infarkta prevezen je u lokalnu bolnicu gde je, nažalost, i preminuo.

Srčani udar je, kažu dobro upućeni, došao neočekivano, ništa nije upozoravalo da tako nešto može da se desi ovako mladom čoveku, u punoj snazi, bivšem košarkašu i aktivnom sportskom treneru.

Kako da prepoznamo tipične, ali i one podmukle simptome infarkta tj. srčanog udara, i šta da uradimo ukoliko bismo se našli u takvoj situaciji, objašnjava prof. dr Petar Otašević, kardiolog i načelnik Odeljenja kardiologije na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” i vanrednog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.

- Akutni infarkt miokarda ima veoma složene tipične i netipične simptome, pa je pacijentu teško da ih prepozna. Zbog toga su često skloni da veruju da je u pitanju bol u želucu, mučnina i nagon na povraćanje iz ko zna kojeg razloga. Nažalost, nekada baš ti podmukli simptomi mogu da ih koštaju života - upozorava prof. dr Otašević.

Jak bol i stezanje u grudima

Prema njegovim rečima simptomi srčanih oboljenja međusobno mogu biti veoma različiti, ali najvažnije je razlikovati simptome akutnog infarkta miokarda, jer se radi o oboljenju gde 30 odsto bolesnika može umreti pre dolaska u bolnicu.

- Naime, tipične tegobe koje bolesnici osete kada imaju akutni infarkt miokarda jesu jak bol, osećaj težine i stezanje u grudima koji se šire ka vilici ili levom ramenu – navodi dr Otašević.

Veliki broj bolesnika, međutim, nema ove tipične simptome već se žale na bol u želucu, mučninu i nagon na povraćanje.

– Ove tegobe je teško razlikovati od tegoba uzrokovanih drugim bolestima kao što su čir na želucu ili trovanje hranom, ali ako se one jave kod onih pacijenata koji imaju veći broj faktora rizika za koronarnu bolest, kao što su hipertenzija, dijabetes, povišene masnoće ili prethodni infarkt, svakako treba pomisliti da one mogu biti uzrokovane srčanim problemima i odmah se javiti nadležnom lekaru – ističe dr Otašević.

Nekada i lekari olako shvataju ove tegobe

Poseban problem, upozorava naš sagovornik, predstavlja što bolesnici, ali i lekari, ove tegobe često olako shvataju i kasne u daljim dijagnostičkim i terapijskim postupcima.

– Veoma je važno da se bolesnici sa akutnim infarktom miokarda što pre jave lekaru, kako bi se već u prvih nekoliko sati od početka tegoba uputili na snimanje krvnih sudova srca (koronarografija) i kako bi se uradilo eventualno otvaranje krvnih sudova srca (balon dilatacija) i stavljanje stenta. Na ovaj način se značajno može smanjiti smrtnost ovih pacijenata.

Atipična klinička slika otežava pravovremenu dijagnozu

Kod starijih bolesnika ili bolesnika sa dijabetesom infarkt miokarda može biti skoro bez ikakvih tegoba, već se oni žale samo na otežano disanje ili zamor pri malom naporu.

– Ovako atipična klinička slika otežava pravovremenu dijagnozu i u praksi se relativno često događa da se infarkt miokarda dijagnostikuje tek na rutinskom pregledu nekoliko nedelja ili meseci kasnije, a da bolesnici nisu ni bili svesni da su ga imali – navodi doktor.

(Espreso/ Kurir/Violeta Nedeljković/Prenela P.V.)