LJUDI ŠIROM SVETA JEDU OVO, SRBI POSEBNO OBOŽAVAJU, A MOŽE BITI JAKO OPASNO: Ovo skoro niko nema pojma

Širom sveta, hobotnice se smatraju delikatesom, a potražnja uporno raste. Od otprilike 350 hiljada tona koliko ih se godišnje uhvati, dve trećine ulova otpada na azijske zemlje kao što su Japan i Južna Koreja (trećina globalnog ulova završava u Kini), ali i neke evropske zemlje kao što su Španija i Italija takođe su veliki uvoznici.

Kako bi zadovoljili rastuću potražnju, mnoge zemlje eksperimentišu s uzgojem hobotnica u veštačkom okruženju. Jedna japanska kompanija 2017. uspela je odgaji jaja hobotnica u zatvorenom prostoru, a namera im je da otvore i prvu farmu 2020. Španci eksperimentišu sa mrežnim kavezima, tankovima na suvom i ogromnim morskim rančevima.

Grupa naučnika sa univerziteta u Njujorku tvrdi da bismo uzgoj hobotnica trebalo da izbegavamo zbog ekoloških, ali i etičkih razloga.

Postoje mnoga istraživanja koja sugerišu da su hobotnice među najkompleksnijim i najinteligentnijim životinjama u okeanu. Prepoznaju ljudska lica, rešavaju zadatke (a tačne odgovore pamte mesecima), a uz sve to, postoje i dokazi da osećaju bol i patnju. Na Internetu je moguće naći i velik broj snimaka hobotnica koje beže iz tankova ili pak kradu ulov ribara, što je samo dodatno pojačalo našu fascinaciju jedinim beskičmenjakom kojeg Deklaracija o svesnosti iz Kembridža iz 2012. svrstava među bića koja osećaju, baš kao i sisari i ptice.

Držati inteligente životinje kao što su hobotnice na velikim industrijskim farmama postavlja pred nas niz etičkih pitanja.

Zatočeništvo je potpuno neprihvatljivo za radoznalu i aktivnu hobotnicu koja će u takvim uslovima puno pre razvijati infekcije, postati agresivna i pre će umirati.

Osim etičkih pitanja, tu je i problem uticaja na okolinu.

Količina hrane potrebna kako bi se održao rast hobotnice tri puta je veća od težine same životinje, a budući da su hobotnice mesožderi i hrane se ribljim uljima i proteinima, uzgajanje predstavlja dodatni pritisak na već ionako iscrpljeni morski ekosistem.

ako potražnja raste, uzgoj hobotnice je industrija u povoju. Istraživači i uzgajivači moraju da pronađu način kako da hobotnice drže u životu tokom odrastanja, a postojeće farme izuzetno teško pronalaze načine kako da pod kontrolom drže tako inteligentnu životinju.

Inače, hobotnice su jedna od brojnih životinja koje ljudi koriste kao hranu, a ideja o uzgoju postavlja i ključna pitanja o našoj vezi s prirodnim svetom koji smo upropastili i nastavljamo da uništavamo.

Bonus video

(Espreso/Srbijadanas/Prenela D.Č.)