TAMARA PREŽIVELA UDARAC AUTOMOBILA U BRZINI OD 150 KM/H: "Nisam umela ni da jedem ni da pričam, sećam se samo..."

Danas ste se probudili, većina vas bez ikakvih bolova. Stali ste na svoje noge i zakoračili u novi dan obavljajući usput sve obaveze.

Sigurno ste se požalili danas prijatelju, kolegi ili partneru na težu stranu života, inflaciju, gužvu u saobraćaju, previše posla, glavobolju, loše vreme, prebukirane termine za skijanje ili banju. Sve to što imate doživljavate kao da vam pripada i da će trajati zauvek.

Dovoljan je jedan trenutak da sve nestane. Da zaspite i ne probudite se tri meseca. Da život krenete od prvog dana kao kada ste bili tek rođena beba, ali uz velike bolove. To se dogodilo njoj. Imala je sedamnaest godina i snove o upisu na fakultet. Trebalo je nekoliko sekundi da joj se polomi lobanja, butna kost, svi zubi, rebra, kolena, rame.

Kada se nakon tri meseca probudila iz kome, učila je ponovo da hoda, jede, piše i govori. Oporavljala se osamnaest punih godina. Danas je osamdeset procenata invalid sa diplomom Ekonomskog fakulteta bez zaposlenja. Sa svakodnevnim bolovima i sa kao kosmos beskrajnom voljom za život.

Ona je Tamara Urošević, a u emisiji Crna Hronika na Kurir televiziji govorila je o najtežem danu u svom životu koji ga je sasvim promenio.

Sve je počelo na jednoj autobuskoj stanici kada je imala 17 godina i čekala prevoz do svoje srednje škole.

- Čekala sam na autobuskoj stanici autobus koga nije bilo baš duže vreme. Uletala su putnička kola među pešake na tu stanicu i tada sam povređena. Tu me je automobil bukvalno maltene ubio. Tri i po meseca sam zbog toga bila u komi. Oporavak je bio jako dug - rekla je Tamara.

Primljena je u urgentni centar, ali tamo nije dobila adekvatan tretman:

- Na urgentnom centru nisam dobila adekvatnu negu za te neurološke kompikacija koje su nastale. Oni su me samo intubirali. Imala sam otvoreni prelom desne natkolenice i prelom leve pete. Imala sam i iščašenje ramena, kao i veliku povredu celokupne vilice. Imala sam samo dva tri zuba da nisu oštećeni.

Na insistiranje njenih roditelja prebačena je na VMA:

- Moji roditelji su me na svoju inicijativu prebacili na VMA. Lekari su me tamo dočekali šitom otvorenih ruku, jer sam bila slučaj koji oni kako su rekli nisu imali 20 godina. Činili su apsolutnoi sve van svojih mogućnosti. Učinili su sve da ostanem u životu i pomogli su mi da se koliko toliko psihološki adaptiram na taj neki spoljašnji svet kada sam izašla iz kome. Imala sam utisak kao da sam njihov član porodice.

Nakon buđenja iz kome morala je ponovo da uči da govori, jede i pije, a ono čega se seća jeste da je čula glasove koji su zvučali neobično:

- Nisam umela ni da jedem ni da pričam. To su najprimitivnije funkcije. Sećam se samo nekih hodnika i dreke nekih ljudi koji su vikali brže, brže! To mi je stalno odzvanjalo u ušima. Moja majka i rođena sestra su stalno dolazile u posetu. Ne sećam se njihovih likova, ali se sećam da sam ih čula. Ali ne na način kako vi sad čujete mene, nego kao iz daljine. Osećala sam ih kao deo mene i znala sam da mi nisu mislile zlo, već da su tu za mene i da su dobronamerne.

Na osnovu njenih povreda lekari su konstatovali da se vozilo koje ju je udario kretalo ogromnom brzinom.

- Stradala sam kao pešak na zelenoj površini. Lekari koji su me prihvatili na VMA su mi rekli da brzina vozila koja odgovara mojim povredama 150 Km/h.

Vozač nije dobio nikakvu kaznu, jer se na uviđaju utvrdilo da je nesreću uzrokovalo drugo vozilo:

- Osuđen je na 0 dana. Policijska kontrola koja je došla na uviđaj je došla posle nekih 2, 3 sata. Suludo je napisana odbrana da su bila dva vozila uključena u saobraćaj i da je jedno vozilo pretilo ovom koje je napravilo štetu. Pretpostavljam da su tako realizovani propisi u saobraćaju.

Motivaciju za oporavak pronalazila je u želji da se isprati svoju generaciju:

- U meni je samo bila želja da hoću da sustignem moju generaciju. Hoću da nastavim svoj obrazovni proces, hoću da izlazim. Zakasnila sam samo 3 godine i sa tom generacijom sam uspela da završim i fakultet.

Iako ima diplomu ekonomskiog fakulteta, Tamara ima problema sa trajnim zaposlenjem:

- Ugrožena mi je egzistencija, jer se zapošljavam u privatnim firmama, ali samo na određeno vreme. Najduže sam se zadržala u Galenici. Tu sam bila skoro 5 godina kao referent za ekonomiku i investicije. U jednom trenutku su objavili da je firma u procesu restrukturiranja i onda su morali da otpuste većinu radnika, među kojima sam bila i ja. Samo nekih 30 do 40 odsto radnika je ostalo u firmi.

Voditeljka emisijie Jelena Pejović apelovala je na ljude dobre volje koji su u mogućnosti da ponude posao Tamari Urošević, koja je diplomirani ekonomista sa radnim iskustvom, da kontaktirakju redakciju Kurira na adresu: redakcija@kurir-indo.rs

Bonus video: TEŽAK UDES NA BULEVARU KRALJA ALEKSANDRA: U sudaru POGINUO motociklista, drugi povređen

(Espreso/Kurir/Prenela: D.S.)