RAZGOVOR INTELEKTUALACA IZ 1968. PODIGAO BURU NA MREŽAMA: Tema su KIČ i ŠUND, da li je nekad ZAISTA bilo BOLJE?

Rasprava o kiču i šundu, između Raše Popova i Dušana Makavejeva iz 1968. godine postala je hit na društvenim mrežama, nakon što se na tviteru pojavio isečak iz emisije koja je pre više od pet decenija emitovana na radio televiziji Beograd. Razlog poprilično jednostavan - isti razgovor se i danas, 2024. godine vodi.

Prošlo je 56 godina od razgovora jednog od najpoznatijih srpskog i jugoslovenskog režisera i scenariste Dušana Makavejeva i Raše Popova, novinara, pisca za decu i odrasle. Naime, Makavejev je uz filozofa Miladina Životića i novinara Vlade Dubravčića, bio gost kod Popova u emisiji "Perspektive".

Tema razgovora četvorice intelektualca bio je upliv kiča i šunda u misaoni tok i život Jugoslovena. Sam razgovor došao je pre kongres KPJ 1968. Jedan deo iz te emisije, konkretno razgovor Makavejeva i Popova u trajanju od nekoliko minuta, postao je viralan na društvenim mrežama usled činjenice, kako su mnogi naveli da je i danas upitan kvalitet sadržaja koji ljudi samovoljno konzumiraju.

Šund nam je oduvek bio drag

- Znači, ono što sam ja na početku postavio pitanje je koja je definicija onog najdrastičnijeg šunda? To bi bilo otprilike da je drastični šund nastupa onda kada ljudi koji ga koriste imaju pasivan odnos prema njemu. Da li bi to bio odgovor - upitao je Popov sagovornika

- Pa to je jedna od pretpostavki tog odnosa je da postoji potpuna pasivnost - odgovorio je kratko Makavejev.

Nakon toga Popov je postavio pitanje nakon koga je Makavejev dao odgovor koji i danas, nakon 56 godina zvuči tačno.

-Znači da je šund više u stvari u čitaocima, u gledaocima nego u samom produktu?

-Pa jeste, on može da čita Anu Karenjinu i da mu bude žao što se žena ubila ili da prati neku najozbiljniju stvar ali njega interesuje da li će se knez Miškin oženiti. Prima tome to nisu, postoji mogućnost da se na jedan šund način doživljavaju i sasvim ozbiljna dela. Pitanje je kako izvući čoveka iz tog nekritičkog stava. -rekao je Makavejev.

Šund ne bi postojao da ga ne podržavamo

-Znači šund nije vezan samo za dela, nego je vezan za produkciju? - upitao je ponovo tada Popov.

A onda je odgovor našeg poznatog režisera kojim je dao možda i najtačnije objašnjenje zašto ljudi toliko vole kič i šund, koliko god da su obrazovani, imaju novca i bilo kog da su staleža.

- Pitanje je želi li čovek, želi li naš obični čovek koga mi stalno proglašavamo za jednog samoupravljača koji ima sudbinu u svojim rukama, koji konačno kao drma sudbinom ove zemlje. A praktično mi vidimo da se ljudi boje da će biti otpušteni ili neće, da ljudi ne znaju šta će biti sutra, da se muče sa kreditima, da imaju neke male i vrlo ograničene praktične dnevne probleme. Veliki broj ljudi i praktično u neposrednom aktivnom rukovođenju, recimo društvenim životom, na jedan kritički i aktivan način učestvuje, još uvek vrlo mali broj ljudi. Mislim da je ono što je važno u ovoj raspravi o šundu, mislim da smo mi dosta dobro razgraničili, rekli smo da je u borbi protiv šunda ima dosta demagoških argumenata, da ono što je važno to je obezbediti ili postići jedno prepoznavanje razloga zašto je šund toliko masovan i toliko moćan i toliko ljudima potreban, jer šund posojao ne bi da ga ljudi ne podržavaju čak i materijalno.

Pitanje je zašto jedan veliki broj ljudi bira to stanje pasivnosti, zašto jednom velikom broju ljudi potrebna ta prijatnost i ta relaksacija koju donosi šund. - rekao je Makavejev na kraju rasprave koja je za mnoge bila i više nego bliska našem vremenu usled činjenice da se danas više nego ikada priča o tome "kako smo nekada kulturniji" bili.

Bonus video:

(Espreso/ Blic/ Prenela M.L.)