obratite pažnju
PACIJENT LEGNE NA STO, USLEDI "CURENJE IZ CREVA", A ONDA JE FATALNO: Dr Miroslav o OPERACIJI ŽELUCA
Barijatrijska hirurgija, kao grana medicine, rodila se iz ozbiljne potrebe za redukcijom telesne mase, ali uprkos svojoj bezbednosti, postoje standardi koji se nažalost neispoštuju te neretko pacijenta odvedu u smrt
Nekoliko dana unazad jedna od glavnih tema u medijima je devojka iz Britanije koja je preminula u Beogradu, na putu ka svojoj kući, posle operacije sužavanja želuca u jednoj od mnogih turskih klinika koje se bave ovom vrstom hirurgije.
Postoje ozbiljne bolesti i stepeni gojaznosti zbog kojih se ova grana medicine i rodila, ali otkud tolika pomama poslednjih godina ka ovakvom vidu redukcije kilaže, najpre kod poznatih ličnosti koji neretko i sami odlaze u tajnosti u klinike sumnjivih licenci, a danas kao što možemo videti i kod opšte populacije.
Zasigurno da je jedan od najbitnijih pokretača za izbor ovako radikalne metode, kod osoba koje imaju određen višak ali ne I gojaznost potreba da se ukolni zarad boljeg I zdravijeg izgeda, ali ko tačno onda izvodi takve zahvate?
U intervjuu za Espreso pitali smo najvećeg srpskog stručnjaka iz oblasti barijatrijske hirurgije doktora Miroslava Ilića o samoj proceduri sužavanja želuca, potencijalnim komplikacijama, kao i koliko je u Srbiji ova grana medicine zastupljena.
Šta je uopšte sužavanje želuca i koji doktori je izvode?
''Operacija "sužavanja želuca" je hirurška procedura koja se izvodi kod pacijenata bolesnih od gojaznosti ili gojaznosti udružene sa tzv. "metaboličkim sindromom" (hipertenzija, šećerna bolest i poremećaj metabolizma masti u organizmu).''
Zatim je doktor nastavio: ''Ova procedura je počela da se izvodi početkom 21. veka i to laparoskopskim putem (bez operativnog reza na trbuhu). Prvo se izvodila kao "prvi akt" kod ekstremno gojaznih pacijenata (gojaznost IV stepena) što je bilo praćeno "drugim aktom" - baj pas procedurom, ali se vrlo brzo shvatilo da drugi akt nije potreban kod većine pacijenata, jer se postigao odličan rezultat i pacijenti su dolazili na normalnu telesnu težinu.
Tokom trideset godina steklo se veliko iskustvo u hirurgiji "smanjenja želuca" tako da je danas široko prihvaćeno da je ova operacija indikovana (treba da se izvede) kod gojaznih pacijenata koji imaju indeks telesne mase najmanje (BMI) 35 kg/m2, kao onih koji imaju i manji BMI ali imaju neku od propratnih bolesti (uz metaboličke bolesti i bolove u zglobovima, policistične jajnike i oligospermiju, ili "slip apneu"...).
Operaciju mogu da izvode hirurzi koji se bave digestivnom hirurgijom i koji su prošli kurseve iz barijatrijske hirurgije, koji operišu najmanje 50 ovakvih operacija godišnje.''
Kome je namenjena takva operacija i zasto je to postao neki vid trenda danas?
''Gojaznost je danas u celom svetu veoma raširena. Borba protiv gojaznosti počinje još u osnovnoj školi u razvijenim zemljama. Međutim, svuda pa i kod nas ima mnogo ljudi koji su "predgojazni". U Srbiji je to preko polovine stanovništva. Ukoliko preventivne mere, konzervativno lečenje (dijete, medikamenti i najnoviji preparati u obliku subkutanih injekcija) ne daju rezultat za dve godine, a BMI je iznad 30 kg/m2 - potrebna je operacija.
Zašto? Zato što operacija pruža najbolji efekat u održavanju postignute "normalne" telesne težine i nema vraćanja kilaže (ili se ona nikada ne vrati na početne vrednosti) što se u 99% slučajeva dešava kod medicinski kontrolisanih dijeta npr.
Zato je "trend" razočaranih gojaznih pacijenata veliki pa je relativno bezbedna operacija - najlogičniji izbor'', rekao je doktor Ilić.
Postoje li komplikacije ove operacije?
''Niti jedna hirurška procedura (operacija) nije lišena mogućih komplikacija. Ipak, treba naglasiti najvažnije: barijatrijska hirurgija, pre svega "laparoskopska vertikalna resekcija" ("smanjenje želuca") ima vrlo malo komplikacija koje se kreću oko 1% svih operisanih.
Barijatrijska hirurgija je i počela da se radi jer je uočeno da ekstremno gojazni pacijenti ne retko doživljavaju naglu smrt, ili dobijaju moždani udar, plućne tromboembolije ili teške komplikacije šećerne bolesti. Sve ovo je mnogo opasnije nego same komplikacije nakon operacije.
Sa druge strane najteži pacijenti (oni sa BMI izmad 50 kg/m2) imaju veći procenat komplikacija. Zato je kod svih pacijenata - najvažnija dobra priprema za operaciju i uzimanje pravih i delotvornih lekova pre operacije.
Ova priprema se odnosi na medicinsku kontrolisanu dijetu sa smanjenjem telesne težine od 8-10% od inicijalne. To se često prenebegava, pogotovo kada se radi o "medicinskom turizmu" i potrebi da se pacijent "što pre" nađe na operacionom stolu'', opisao je doktor Miroslav Ilić.
U javnosti se proculo za nekoliko slucajeva nakon operacije gde su pacijenti umrli. Šta je to sto je najrizičnije u ovom zahvatu?
''Najrizičnije komplikacije operacije (i kod operisanog) jesu: tromboembolija pluća i želudačna fistula (curenje digestivnih sokova iz želuca) tj. "curenje" iz creva u slučaju baj-pasa.
Tromboembolija pluća, uprkos lekovima koji služe za njenu prevenciju, može biti ograničena na jedan deo plućnog parenhima, kada se pacijent može oporaviti uz adkvatno i kompleksno lečenje, ali može biti i masivna, fatalna po život. U svakom slučaju tromboembolije pluća mora se uraditi dijagnostika kompjuterizovanom tomografijom i primeniti hitno lečenje.
Problem želudačne fistule, koja se može javiti od prvog postoperativnog dana pa sve do nekoliko meseci nakon operacije - jeste veoma kompleksan i njeno lečenje je veoma zahtevno kako sa stručnog, organizacionog i finansijskog aspekta. Takvo lečenje mora se ostvariti u tercijarnim hirurškim centrima, opremljenim znanjem i tehnikom za najteža stanja.
Ovde dolazimo do glavnog problema kod komplikacija operacija "smanjenja želuca": neprepoznavanje teškog stanja pacijenta od strane medicinskog osoblja, uključujući i hirurge koji ne poznaju dovoljno barijatrijsku hirurgiju i njene komplikacije. To se pogotovo dogadja u slučajevima "medicinskog turizma" kada je pacijent daleko od hirurga koji je izveo operaciju.
Zato je najbitnije biti u kontaktu i u blizini referentne ustanove koja može da prihvati operisanog pacijenta'', upozorio je naš lekar.
Kakvo je stanje u Srbiji sa učestalosću potrebe za takvom operacijom?
''U Srbiji postoji potreba za velikim brojem barijatrijskih operacija, a to je otprilike oko 2000 operacija godišnje. U ovom trenutku se u državi uradi oko 300 operacija.U svetu se vodi registar barijatrijskih operacija, ali Srbija nije član Međunarodne federacije za hiruršku gojaznost. Zato mi nemamo niti standarde ko može da izvodi operacije, niti gde se one i pod kojim uslovima mogu izvoditi, niti postoje protokoli zbrinjavanja komplikacija.
U standardnim udžbenicima hirurgije barijatrijska hirurgija je detaljno obradjena. Međutim, standardna edukacija opštih hirurga kod nas ne obuhvata ovu problematiku.
U Institutu u Sremskoj Kamenici napravili smo tri kontinuirane edukacije iz barijatrijske hirurgije (2012, 2013 i 2016) koje su bile relativno slabo posećene.
Nadam se da će se uskoro i Ministarstvo i hirurška udruženja pozabaviti ovom hirurgijom što pre''. Zaključio je doktor Miroslav Ilić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Bonus video
(Espreso/Tatjana Maksić)