DŽEJEVOG BRATA ZAZIDALI MRTVOG U BETON? Misteriozno nestao pre 30 godina, a u zatvoru mu napisao NAJVEĆE HITOVE

Život pevača Džeja Ramadanvoskog opisan je u filmu "Nedelja" koji je na bioskopskim platnima od januara meseca i tu su prikazani detalji njegovog odrastanja i burnog života. Džej je imao i brata od tetke koji se zvao Iso Lero, poznatiji kao Džamba, ali i Kralj Dorćola. On je nestao bez traga pre 31 godinu.

Svaki trag mu se izgubio 23. septembra 1992. godine, neposredno pošto ga je pretuklo nekoliko pripadnika paravojne formacije "tigrovi" Željka Ražnatovića Arkana, u blizini zgrade Beograđanka na beogradskom Vračaru. Džamba je bio neprikosnoveni "kralj Dorćola". Bio je omiljeni gradski lik, družio se sa poznatim glumcima i pevačima. Pisao je pesme, mnoge od njih je otpevao njegov brat od tetke, čuveni folk pevač Džej Ramadanovski. Lero je bio autor Džejovih hitova "Teško je živeti", "Žuta ruža" i "Uspeo sam u životu".

Kako su se širile glasine, Iso Lero je zazidan u temelje neke zgrade, dok drugi pričaju da je bačen u reku. Međutim, i u filmu "Nedelja" je ipak prva priča - da je uzidan mrtav u beton.

Bivši telohranitelj Milorad Tomić jednom prilikom govorio je o njemu. "Stanovali smo u istoj ulici, Džej je bio malo niže. Nosio me je na ramena, vodio po svadbama kao klinca. Žena koja radi kao krupije u kockarnici mi je rekla u Beograđanki. Onaj lift u koji su ga uveli, a u liftu ne može da se zadrži nikakva tečnost jer je samo sa tri strane zatvoren. Mora negde da curi. Kaže mi da je do članaka bilo krvi! Tako su ga "izbombardovali" da je on još tu iskrvario", pričao je Tomić.

Lero je rođen 10. juna 1953. godine u romskoj porodici. Odrastao je u Dobračinoj ulici na Dorćolu u istom dvorištu sa svojim bratom Džejom. Od rane mladosti se bavi džeparenjem i šibicarenjem. Obreo se 1976. godine u Centralnom zatvoru u Beogradu, jer je otimao tašne i tukao se na Beogradskoj autobuskoj stanici.

U zatvoru, budući da je naučio Krivični zakonik, davao je pravne savete drugim zatvorenicima. Ima onih koji i danas tvrde da nijedna žalba koju je on napisao nije skroz osporena i da je makar delimično usvojena. Čuvari su ga tukli zbog njegove buntovne prirode, a on sam bio je nasilan prema silovateljima i homose**ualcima, dok je gajio simpatije prema optuženima za privredni kriminal. Oni koji su ga poznavali tvrde da se nikog nije plašio.

Inače, Iso Lero Džamba ušao je u crnu hroniku kao maloletnik - zbog džeparenja i šibicarenja. Iako je biio sitne građe, oko 170 centimetara, težine oko 70 kilograma bio je veoma hrabar i smeo, a veoma rano počeo je da trenira boks, potom je boksovao i za Crvenu Zvezdu i Radnički. Zbog svog fer pleja ušao je u legendu, a pobeđivao je mnogo jače i krupnije.

"Karijeru" gradio u inostranstvu

Poput većine kriminalaca tog vremena, Lero je takođe “karijeru” gradio u inostranstvu i to u Italiji, Nemačkoj i Francuskoj, ali ne i u Jugoslaviji. Beogradskim podzemljem pričalo se da je bio u sukobu sa Đorđem Božovićem Giškom, ali su se kasnije sprijateljili kad su se zajedno našli u zatvoru u Italiji.

Džamba je, inače, bio blizak sa Aleksandrom Kneževićem Kneletom, Giškinim prijatelja sa Voždovca. Bio je vrhunski bokser i to majstorstvo pokazao je u klubovima boksujući za Crvenu zvezdu i Radnički. Džamba je na ulicama Beograda važio za veoma korektnog momka velike hrabrosti, snage i lepih manira.

Ušao u legendu i po mnogim ranjavanjima i ožiljcima. Pričalo se da je išao golim rukama na noževe i pištolje i fizički mnogo jače protivnike. Bio je visok 170 cm, težak oko 70 kg, ali je pesnicom udarao kao čekićem i bio je brz kao mamba. Udarcem je "izuvao je iz cipela". Džamba je umeo da napravi pare i držao je lokale po Dorćolu. Svojevremeno Lero je držao detektivsku agenciju "Karmen", a bio je angažovan i za razbijanje štrajkova u nekoliko beogradskih firmi.

Sukob Džambe i Arkana

Na njegovu teritorijiu počeli su da upadaju Arkan i Jusuf Jusa Bulić. Sukob Džambe i Arkana potiče još od služenja kazne u "Zabeli", kada ga je Džamba pretukao i ostavio mu ožiljak na licu. Beogradskim podzemljem pričalo se da je u martu 1992. godine Iso Lero u kafani "Zona Zamfirova" pucao u Ražnatovićevu fotografiju.

Arkan se potom čuo sa Lerom i rekao mu da ne želi svađu i da on zadrži Dorćol, a da je Dedinje je njegovo. Kobnog jutra 23. septembra 1992. godine Iso je došao u kockarnicu na šestom spratu Beograđanke koju je tada obezbeđivala, a pogencija "Delije", a čiji je vlasnik bio Arkan. Već na izlazu iz lifta Džamba se, navodno, sukobio sa žestokim vratarima. Nije hteo da plati ulaznicu, a posle kraće prepirke pljunuo je Arkanovu sliku.

Pretučen

Kao po komandi, momci iz obezbeđenja pretukli su Isa Lera. Snežana Lero, Isina supruga, tužila je kasnije sudu četvoricu Arkanovih ljudi koji su, kako je tvrdila, pretukli i u nepoznatom odvezli njenog Džambu. Još uvek se prepričava da je gomila Arkanovih ljudi, među kojima su bili Vuksan, Šuca i Gojak, pretukla nasmrt Džambu rukama, nogama i kundacima pušaka, strpali ga u gepek i odvezli u Erdut, gde su ga uzidali u temelj benzinske pumpe.

Vukašin Vule Gojak, šef obezbeđenja u Beograđanci, koji je po sopstvenom priznanju prvi udario pripitog Lera, objašnjavao je kasnije da Arkanovci nemaju ništa sa Džambinim nestankom: "Udario sam ga nekoliko puta pesnicom da bih ga onesposobio, pa on je pre toga uperio nekakav pištolj u čelo mog kolege. Pošto smo ga smirili, ubacili smo ga u lift i izbacili na ulicu", pričao je Gojak tvrdeći da ne zna šta se desilo s Džambom posle incidenta.

U predizbornoj kampanji 1993. godine, Vojislav Šešelj, tadašnji predsednik Srpske radikalne stranke tvrdio je da ima neoborive dokaze da je Arkan organizovao ubistvo Ise Lere. Čak je javno govorio da ima i očevica Džambinog ubistva.

Bonus video: PESMA IMATI, PA NEMATI BILA NAMENJENA HARISU DŽINOVIĆU! Džej kada je odslušao, počeo da plače: Anegdota o velikoj legendi muzike

(Espreso/Mondo/Prenela: D.S.)