ALEKSANDRA OTIŠLA NA SMANJENJE ŽELUCA U SRBIJI JER NIJE HTELA KOD TURČINA: Kad joj se OVO DESILO, svi su ZANEMELI

"Prodala sam auto i na to pozajmila još para da bih smanjila želudac u Srbiji, gde je bilo duplo skuplje nego u Turskoj. I posebno sad, nakon svih katastrofa i smrti za koje ovih dana slušamo da su bile nakon operacija u Turskoj, savršeno jasno se vidi da mi se to isplatilo. Smršala sam 46 kg, srećna sam, voljena i čekam svoje prvo dete", rekla je za Kurir Aleksandra Pantić (31), učiteljica iz Beograda koja je bezbedno rešila svoj životni problem - gojaznost.

I sama je, priznaje, najpre htela da ide u Tursku. Ali je ipak imala sreće što se posavetovala sa stručnim ljudima. Te sreće, nažalost, nisu bili ni Engleskinja od svega 20 godina, koja je preminula u Beogradu, gde je avion morao prinudno da sleti pošto joj je pozlilo tri dana nakon operacije smanjenja želuca u Turskoj. Te sreće nisu bila ni dvojica mlađih muškaraca koji su u prethodnih godinu dana preminuli u Urgentnom centru u Beogradu nakon što su došli sa operacije iz Turske.

Aleksandra kaže da nikad nije bila mršavica, ali da je sve krenulo naopako 2012. godine, kada je sa 20 godina, zbog kavernoma (malformacija krvnih sudova) na moždanom mostu morala da prima visoke doze kortikosteroida.

"Zbog te terapije jela sam bez prestanka, ugojila se tridesetak kilograma i izbila na 100 kg! Tad sam upala u začarani krug, konstantno sam bila na nekoj dijeti, a u stvari ništa. Smršam pet kilograma, umorim se od dijete, pa je batalim. I prošlo je 10 godina, došla sam do 111 kg! A nisam ni nešto visoka, 166 cm", priča Aleksandra, koja je 2015. imala i operaciju na mozgu.

U međuvremenu je i diplomirala i počinje da radi kao učiteljica, a amaterski se bavi glumom.

"Došla je korona i tek tad sam shvatila da prolaze godine, a ja sam i dalje debela. Majka mog đaka, takođe gojazna, odlazi u Tursku da smanji želudac, zainteresujem se. Krenem da istražujem, vidim da to rade samo poznati, pevači, pevačice, da je Indi nagrabusila, umro tata Darka Lazića. Pa je bilo: 'Nije ovo za mene, a i ko zna koliko košta'. Vidim i da sve veći broj ljudi odlazi u Tursku, ali vidim i nekog našeg poznatog doktora, čija Instagram stranica pršti, kači snimke svaki dan... U Turskoj 3.000 evra, kod nas duplo skuplje. Rešim da idem u Tursku", ističe Aleksandra.

Ali, kaže i da je sreća što se njeni roditelji druže s dosta lekara, te dolazi do uglednog hirurga koji ju je savetovao da ne ide ni u Tursku, ni kod tog poznatog doktora jer "nije baš tako dobar", i pomene joj Ognjana Skrobića, barijatrijskog hirurga:

"Vidim na internetu da dr Skrobić to radi, ali se nigde ne reklamira, što mi se uopšte ne dopada. I pozovem i onog prvog i Skrobića. Na telefon prvog se javi asistentkinja, traži mi 50 evra za konsultacije, na Skrobićev telefon on sam se javi i još kaže da su konsultacije besplatne. Odem kod Skrobića, dogovorimo se. Kad sam mojima ispričala da ću da se operišem, doživeli su četiri nervna sloma".

Navodi i da nije mogla da ide na operaciju o trošku zdravstvenog osiguranja preko Centra za lečenje gojaznosti u UKCS jer, em je bila korona i sve stalo, em nije imala nikakve pridružene bolesti usled gojaznosti - ni šećer, ni visok krvni pritisak, ni probleme sa štitnom žlezdom.

"Cena 6.000 evra. A zamislite, čim sam operisana, pojeftinilo je. Stavim auto na oglas, prodam ga za 4.000 evra i drug mi obeća 2.000 na zajam. Nisam htela od roditelja da uzimam jer ne daj bože da se nešto desilo... Mama bi mislila: 'Dala sam joj pare i ubila je'. Ipak, mama insistira da mi da te 2.000 i uzimam", priča Aleksandra i dodaje:

"Dr Skrobić je insistirao da nekoliko nedelja držim rigoroznu dijetu kako bih smršala, što je, kako mi je objasnio, izuzetno važno za operaciju. Jer, kada čovek mršavi, prvo spadaju visceralne masnoće, one unutar organa. Kada krenu da se tope, doktoru je mnogo lakše da operiše, jer može da priđe jetri, želucu, da raspozna organe".

Operisana je 31. maja 2021. Sve je bilo u redu.

"Dva dana posle operacije sam se našminkala i izašla iz bolnice. Sve je bilo u redu. Super mi, imam energije, sve kako treba, a ja tri dana ništa nisam jela - dan pre operacije, dva dana posle, kad sam mogla, samo po gutljaj vode. Prvih 10 dana po izlasku samo čaj, jogurt, voda i proceđena voda iz supe. Sve mlako. I sve sam izdržala jer sam se plašila, ako nešto pojedem, da će mi pući šavovi, upozorili su me da ne smem da jedem. Neko psihički nestabilan ne može da ide na tu operaciju, jer će takav sebe da ubije", kaže Aleksandra.

Potom je počela da jede, ali prvih 15 dana samo kašastu hranu.

"Kako mi je želudac zapremine svega 200 ml, jedva da sam nešto mogla da pojedem. Sad, posle skoro tri godine, mogu da stavim tih 200 ml hrane u želudac. Mesec dana nakon operacije počela sam da jedem, da kažem, normalno, ali tako da toliko žvaćem da faktički napravim kašu. I jela sam kvalitetnu hranu, a ne recimo picu, jer sam vodila računa o krvnoj slici, zdravlju. Smršala sam potom 46 kg. Sad mogu da pojedem dva ćevapa, ne više. Srećna sam, imam svog voljenog i u petom sam mesecu trudnoće. S nestrpljenjem čekamo naše dete, ali i sa iznenađenjem - ne želimo da znamo pol do rođenja", kaže Aleksandra pa dodaje:

Doc. dr Ognjan Skrobić, načelnik odeljenja za benigna oboljenja jednjaka Prve hirurške klinike UKCS, navodi da je ključ uspešne i bezbedne barijatrijske hirurgije i dobra priprema, što je Aleksandra prošla.

"Aleksandra bi, inače, mogla da prođe kriterijume za operaciju kod nas u UKCS, ali u vreme kada je rešila da se operiše, a želela je da to uradi što pre, bilo je vreme kovida. Takođe, nije bila hitan slučaj za operaciju, pa bi malo čekala preko zdravstvenog osiguranja, kao i ostali pacijenti bez pridruženih bolesti. Dolazi privatno, gde je prošla svu proceduru, ali i poseban konzilijum jer je imala povećan faktor rizika zbog operacije glave. Uradio sam joj gastroskopiju (snimanje želuca), a prošla je i redovne konsultacije anesteziologa, pulmologa, kardiologa, psihijatra... Imala je ozbiljnu pripremu i smršala je pre operacije, što je jako važno. Operacija je dobro prošla i potom je fantastično smršala. Prati sve, vodi računa, normalizovali su joj se i hormoni, i u međuvremenu je zatrudnela. U prvoj godini imala je pet-šest kontrola, a potom obavezno dolazi jednom godišnje", kaže dr Skrobić i naglašava:

"To je ključna razlika između Turske i nas - priprema. Neke pacijente nećeš ni da radiš zbog povećanog rizika, kod nekih ćeš da obratiš posebnu pažnju, a kod nekih da promeniš tip operacije u odnosu na nalaz endoskopije. Rade se tri-četri vrste procedura, a ne samo suženje, odnosno taj sliv, kao u Turskoj, gde uglavnom idu", ističe dr Skrobić.

(Espreso/Najžena/Slobodanka Ćorić/Prenela P.V.)