ŠTA DA RADITE AKO STE KUPILI PROIZVOD KOJI JE NEBEZBEDAN? Evo u kom roku MORA da bude uklonjen sa rafova

Sve češće se može čuti da se sa tršišta Srbije povlači neki proizvod zato što je nebezbedan. Obaveštavanje javnosti koji proizvodi se povlače sa tržišta obavlja se preko Sistema za uzbunjivanje o nebezbednim proizvodima- NEPRO, koji funkcioniše pri Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine.

Građani se često pitaju koliko je potrebno da se neki proizvod povuče iz radnji nakon što se utvrdi da je nebezbedan. Iz resornog ministarstva poručuju da se povlači odmah. U suprotnom Zakon o opštoj bezbednosti prozvoda predviđa novčane kazne zbog uvoženja, proizvodnje ili plasiranja nebezbednog proizvoda u izosu od 500.000 do tri miliona dinara.

Nedavno su sa srpskog tržišta Srbije povučene dečje minđuše, jer su opasne po zdravlje. Povučeni su i bugarski bojleri zbog rizika od strujnog udara, kuvalo za kafu, kalupi za mafine. Sa rafova prodavnica jednog lanca povučene su i dve plišane igračke, jer je utvrđeno da postoji rizik od gušenja.

Na listi opasnih i nebezbednih proizvoda, koju objavljuje Evropski sistem za brzo upozoravanje "Rapeks", godinama unazad nalaze se dečje igračke. Najčešće ti proizvodi sadrže opasne hemikalije, opasne po zdralje deteta.

U Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine objasnili su da je NEPRO sajt preko koga distribuiraju informacije o opasnim proizvodima koji predstavljaju rizik po zdravlje i bezbednost potrošača.

Sistem za uzbunjivanje - NEPRO

"Na sajtu su istaknuta obaveštenja o proizvodima čijom uobičajenom upotrebom i korišćenjem može doći do povređivanja i na taj način ugrožavanja bezbednosti potrošača i drugih korisnika. Sajt se ne odnosi na razmenu informacija o hrani, stočnoj hrani, lekovima, medicinskoj opremi i drugim proizvodima, već isključivo neprehrambene proizvode", kaži u Ministarstvu.

Navode da podaci koji se objavljuju na ovom sajtu dolaze od inspekcija - tržišne, sanitarne, ili od strane privrednih subjekata.

"Prijave građana, takođe, mogu biti osnov za pokretanje postupka od strane organa tržišnog nadzora", pojašnjavaju u ministarstvu.

Dodaju da u okviru regionalne saradnje informacije o nebezbednim proizvodima razmenjuju se sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom, Albanijom.

"Povlačenje proizvoda sa tržišta Srbije je jedna od mera koju sprovode organi tržišnog nadzora (prinudna mera) ili privredni subjekti (dobrovoljna mera). Bez obzira na način na koji je pokrenut postupak, u momentu proglašenja mere proizvodi se povlače sa tržišta. Na tržištu se mogu naći slični, ali ne i isti proizvodi", navode u ministarstvu.

Vraćanje robe trgovcima

Pravna savetnica iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije Nikica Matanović kaže da se proizvodi odmah povlače sa tržišta čim se utvrdi da su nebezbedni, a potrošači mogu da vrate robu koju su kupili i da dobiju nazad svoj novac.

Kao primer navela je nedavno povlačenje sa tržišta određene serije bugarskih bojlera. Svaki kupac mogao je da vrati nebezbedan bojler i da dobije nazad svoj novac. Obično se u takvim situacijama prilaže i fiskalni račun, koji se inače čuva zbog garancije.

"Odgovorni i savesni trgovci obično sami obaveštavaju potrošače da se određeni proizvod povlači iz upotrebe. Oni savetuju potrošačima, ako su proizvod kupili kod njih u određenom periodu kada je taj proizvod bio na raspolaganju, da imaju pravo na povrat novca", rekla je Matanović.

Ono što je ostalo neregulisano je onlajn prodaja i onlajn prodavnice. Nedavno je najveće evropsko udruženja potrošača ‒ BEUC upozorilo da su onlajn prodavnice izvor opasnih proizvoda.

"Zapanjujuće je to što se ovo pitanje ne rešava uprkos tome što je jasno da "ono što je nelegalno van mreže trebalo bi da bude nelegalno i na mreži”. Ovaj princip se sada jednostavno ne poštuje", navedeno je u nedavnom saopštenju te organizacije.

Kako se ističe, donosioci odluka rešili su da ignorišu činjenicu da prodavci koriste onlajn radnje za prodaju robe koja je dokazano nebezbedna ili nije usklađena sa standardima. Onlajn platforme istovremeno ne smatraju da su odgovorne za bezbednost potrošača, dok istovremeno ostvaruju velike profite, napominje se.

"I države članice EU i Evropski parlament prebacuju pitanje opasnih proizvoda koji se prodaju na mreži, poput vrućeg krompira između reformi e-trgovine, bezbednosti proizvoda i zakona o odgovornosti za proizvode, bez ikakvih ozbiljnih napora da ih reše", izjavila je Monik Gojan, direktorka BEUC-a.

Bonus video:

(Espreso/Euronews Srbija/Preneo: Đ. M.)