SVOJU SLOBODU NAJVIŠE JE CENIO, DOLAZIO JE U SITUACIJU DA NEMA DA PLATI RAČUNE: Cela JUGA bila je oduševljena njime

Proslavljeni jugoslovenski glumac Slobodan Cica Perović imao je zavidnu karijeru, a iza njega su ostale uloge u kultnim filmovima i serijama koje su obeležile kinematografiju stare zemlje.

Samo neke od njegovih rola bile su one u "Leptirici", "Gospodinu Foki", "Salašu u malom ritu", "Zimovanju u Jakobsfeldu","Paviljonu 6", "Povratku otpisanih"...

Publika ga je obožavala, kolege ništa manje, a slavni glumac Petar Kralj jednom prilikom je izjavio da su Cica Perović, Zoran Radmilović i Slobodan Aligrudić "tri musketara domaće glumačke scene".

Rođeni Kragujevčanin Slobodan Perović došao je na svet 1926. godine, u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, a obeležio ga je nadimak Cica, koji se obično vezuje za žene. Kako je istakao jednom prilikom, dobio ga je zato što je sve zvao "cico".

– Pa... Zato što teško pamtim imena i onda sam sve ljude svojevremeno zvao "cico, cico, cico". I onda su mene zauzvrat krenuli da zovu Cica. Sad ja njih zovem "maco" – rekao je Perović.

Za slavnog glumca uvek se vezivala sloboda, koju je cenio više od svega, a odbacivao je bogatstvo i jurnjavu za materijalnim. U jednom intervjuu je, na itanje šta ne voli, odgovorio: dosadu, primitivizam, formalnosti, težnju za meterijalnim dobrima.

Cica Perović uvek je ostao dosledan svojim principima, a jedan je od retkih hrabrih glumaca koji su napustili udobnost i stabilnost pozorišta. Kada je shvatio da to nije ono što želi, napustio ga je želeći da pronađe ono što će mu doneti mir sa samim sobom.

– Neočekivano se u meni rodila ta potreba i to da budem glumac u pozorištu, za koje sam poverovao da je tribina sa koje se slobodno mogu iskazivati neke svoje istine. Posle sam shvatio da je to zabluda, ali bilo je već kasno. Jednom sam, u jednom intervjuu, izjavio da se osećam kao dinosaurus pred smrt – objasnio je jednom prilikom glumac.

– Napustio sam pozorište i postao slobodan umetnik, tako se to kaže, ali umesto da preporodim u sebi dinosaurusa, pretvorio sam ga u guštera, u malo, bezopasno, nejako biće. Zbog toga, možda, na prvi pogled i delujem kao čovek koji je našao svoj mir, kome je sve svejedno, u kome više nema ni žara ni ambicija – istakao je jednom prilikom.

Kako je priznao, često je bio u situacijam da nema za osnovne račune.

– Inkasanti! To je mora koja me svakog jutra vraća u stvarnost. Zazvoni na vratima i kaže: izvolite platiti struju, kiriju, telefon, pretplatu na televiziju i svašta još. Ja nemam novca i tada iz mene neminovno izmili gušter koji se uvija i puzi, svestan nemoći da plati cenu zato što živi... – pričao je glumac.

Ipak, do kraja je želeo da bude slobodni umetnik i da se, kako je pričao, ne potčinjava kao bičan čovek. Iako je neretko oskudevao, vredno je radio kad god bi mu se ukazala prilika.

– Čovek koji svakog prvog u mesecu prima platu tome se svesno, da ne kažem dragovoljno, potčinjava. Ali, slobodan umetnik to ne može, njegov je prihod neizvestan i on mora da se ponizi. On moljaka, on vuče za rukav, on ište ­ ne da bi mu duh bio oslobođen, već da bi platio kiriju i telefon i struju. A radim, nije da ne radim. Snimao sam ove godine seriju "Salaš u malom ritu", Matavuljeve "Beogradske priče", dramu "Paviljon šest", koja ima čak i internacionalne uspehe. Primio sam za to nekoliko dobrih mesečnih plata, koje su mi omogućile da solidno živim dok sam radio. Ali, ja takve poslove ne mogu svakodnevno da radim. I zato, kad "Salaš" počne da se emituje na televiziji, ja ću opet biti ni na čemu. Suočen sa inkasantima ...Od mog rada živi administracija na filmu, administracija na televiziji, administracija u pozorištu – pričao je Cica, kako je preneo Yugopapir.

Slobodan Cica Perović umro je u Beogradu, nekoliko dana pre svog 52. rođendana, nakon čega je shranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Bonus video:

(Espreso/Glossy/prenela:B.S.)